И жена му судија: Ко је уставни судија Шкулић, једини који је рекао „НЕ“ Рио Тинту

16:08 12.07.2024.

Уставни суд је на седници утврдио да Уредба којом се обуставља пројекат „Јадар“ није уставна, што практично значи да је дао „зелено светло“ Рио Тинту за рударење литијума. Од 11 судија Уставног суда, само један је гласао против ове одлуке - таман да неко не помисли да у Србији влада једноумље.

Према информацијама Нова.рс, у питању је др Милан Шкулић родом из Панчева, дугогодишњи професор на Правном факултету у Београду, који је сада заменик председника Уставног суда у Београду. Занимљиво је да је и његова супруга Јелена Шкулић родом из Лознице именована за судију 2015. године најпре у Првом суду у Београду, од 2018. године након у Вишем суду у Београду и од 2022. године је судија у Апелационом суду у Београду.

Уставни суд је на јучерашњој седници донео одлуку којом је утврдио да Уредба о престанку важења Уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита „Јадар“, није у сагласности са Уставом и законом.

Другим речима, Уставни суд је укинуо одлуку о забрани ископавања литијума, чиме је практично дао зелено светло Рио Тинту да спроведе у дело пројекат „Јадар“.

У том суду ради 11 судија, а једини који није гласао за обарање поменуте уредбе је др Милан Шкулић.

Ко је Милан Шкулић?

Професор др Милан Шкулић је рођен 1968. године у Панчеву, а дипломирао је на Правном факултету у Београду, са просечном оценом 9,74. У званичној биографији наводи да је каријеру започео као волонтер у Општинском суду у Панчеву, у којем је радио као судијски приправник, а касније је био запослен и на Правном факултету , где је и магистрирао и докторирао.

На истом факултету предавао је Кривично процесно право, Криминалистику, Организовани криминалитет, Међународно кривично право и Малолетничко кривично право, а био је и шеф Катедре за кривично право.

Био је потпредседник Виктимолошког друштва Србије, члан је Управног одбора Удружења за међународно кривично право Србије и годинама је сарађивао са Комитетом Владе СР Југославије за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права, написавши неколико извештаја о ратним злочинима у Хрватској и у Босни и Херцеговини. Аутор је више од 50 књига, а његова стручна биографија изузетно је богата.

Одлуком Народне скупштине, а на предлог тадашњег председника Томислава Николића изабран је, у децембру 2016. године за судију Уставног суда, у марту 2020. постао је заменик председника. На исту функцију поново је изабран у фебруару прошле године.

Подржао увођење доживотне казне

Пре него што је Србија увела казну доживотног затвора за убице деце, Шкулић је подржавао њено увођење.

Шкулић је још 2016. године за Танјуг изјавио је да је ова казна далеко прикладнија од тада максималних 40 година.

„Лично мислим да је казна доживотног затвора адекватнија за неке врсте кривичних дела, као што су тешка и брутална убиства деце. Она највише личи на нешто што је некада била смртна казна“, рекао је Шкулић Таnjугу.

Тада је објаснио да увођење смртне казне не би нужно смањило број тешких злочина над децом. Подсетио је на то да је у време када је она постојала у Србији било тешких кривичних дела, док и у земљама које данас имају такву казну она постоје.

„Починиоци никада не размишљају о казни која би требала да уследи, већ се плаше могућности да буду откривени и да дело буде доказано“, закључио је Шкулић.

Једини гласао против одлуке суда

Иако је, према сазнањима портала Нова.рс, Шкулић једини гласао против проглашавања неуставном, а смим тим и укидања одлуке којом се обуставља пројекат „Јадар“, он у јавности радније нио говорио о Рио Тинту.

Подсећамо, Уставни суд је на јучерашњој седници оценио да се из Уставом утврђене надлежности Владе и законских одредаба којима се уређује просторно планирање, не може закључити да Влада није била надлежна да донесе Уредбу о престанку важења Уредбе којом је био утврђен просторни план подручја посебне намене, али је утврдио да је Влада прекорачила границе своје надлежности.

Непосредно пре одржавања седнице, у осам сати ујутру, грађани, еколошки активисти и политичари који се противе отварању рудника литијума у околини Лознице окупили су се јутрос испред Уставног суда Србије, а протест је завршен стављањем катанаца на врата.