Прочитај ми чланакПрошле године Београд је у неколико наврата био неславни шампион - као најзагађенија светска престоница. Квалитет ваздуха у главном граду Србије био је тада тема број један у медијима, али се ретко постављало питање - шта је са осталим градовима у земљи? Активисти кажу - у њима је ситуација још гора. Приморани су, објашњавају, да се боре за чистији ваздух, пошто институције не спроводе законе и не раде посао за који су плаћене.
Концентрација штетних честица свакодневно изнад законом дозвољених граница, тешки метали који се таложе у организму – суморна је то реалност многих индустријских градова у држави, па лекари упозоравају да ће се грађани за 10 до 15 година суочити са бројним обољењима.
Foto: jordano/depositphotos
Борани кажу, њихов највећи проблем је некадашњи РТБ Бор, а данас кинески „Зиђин“. Шта о томе мисле надлежни?
„Предлажу да перемо улице сваке вечери да ујутро не дишемо наталожене тешке метале, апликацију да Борани могу да виде тренутно стање… Ствар је у томе да знамо стање, нама треба решење проблема“, каже Ирена Живковић из организације „Избор постоји“.
Слична мука и у Смедереву – тамошњу железару је 2016. преузео кинески „ХБИС“. А растом производње расте и концентрација штетних честица у ваздуху. Активисти кажу није спорно да железара мора да ради јер запошљава 5.200 људи, али…
„Ако сте дошли у нашу земљу, Кинези који воде, конкретно, као и у Бору, ви морате да поштујете законе наше земље… Ако не поштујете законе у својој земљи, то је ваш проблем…Морају и институције да се постарају…Та железара би исто радила у Немачкој када би се институције у Немачкој понашале као у Србији. То није спорно. Ја не кривим железару, кривим институције које су им дозволиле тако нешто“, наводи Никола Крстић из покрета „Тврђава“.
Индустрија, међутим, није једини извор проблема. У многим местима је то грејна сезона, објашњава Андрија Петровић из Иницијативе „Да Ваљево продише“. Додаје, надлежни у граду се покрену тек кад зазвони телефон из Београда.
„Има ту разних хитова, ми смо имали изјаве да треба више да користимо бицикле, да смо под стресом, па зато имамо здравствених проблема, да загађење није велики проблем… док није зазвонио тај телефон, па су променили причу“, изјавио је Петровић.
Када се прича не промени довољно, активисти покрећу протесте, перформансе и друге видове борбе, који одмах добију епитет „политизоване побуне“ иако, како кажу, јавности само преносе званичне податке државних институција Србије о загађењу ваздуха у својим градовима.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
