Прочитај ми чланакДавид Мартело у Нишу испред клавира са заставом Србије у једној руци, показујући три прста са другом
Давид Мартело у Нишу током петочасовне блокаде 5. априла 2025.
Шта повезује клавир, реп музику, Италију и студентске протесте у Србији?
Два музичара истог имена – Давиде.
Један им је посветио реп песму, а други је свирао клавир на протесту у Нишу.
„Одушевила ме је и фасцинирала издржљивост студената али и енергија и жеља да се не предају упркос препрекама“, каже Давиде Бори, италијански репер за BBC на српском.
Његов имењак, Давиде Мартело, прати дешавања у Србији од када су се протести захухтали.
„Док сам свирао поклици и аплаузи су били све гласнији и гласнији – било је лудо“, препричава недавни наступ у највећем граду на југу Србије за BBC.
Међутим, неколико сати касније морао да је напусти Србију.
Вишемесечне протесте у Србији покренули су студенти због пада надстрешнице два пута реконструисане Железничке станице у Новом Саду, када је страдало 16. људи.
Студенти месецима блокирају факултете, организују разне акције и окупљања, тражећи да се утврди одговорност за новосадску трагедију.
Власти упорно тврде да им су сви захтеви испуњени, али студенти не прихватају, у међувремену додајући два нова захтева.
Давиде Бори годинама живи у Милану и бави се реп музиком.
У песмама се бави друштвеним темама, које не потресају само Италију већ и цео свет.
Пева о слободи медија, корупцији, депресији, анксиозности, а посебно се слушала његова нумера посвећена иранском реперу осуђеном на смрт због стихова о револуцији.
„Идеја ми је да подстакнем публику и додатно је заинтересујем за дешавања о којима се слабо извештава.
„Да их подстакнем да додатно истраже због чега се нешто догодило, када и како“, говори овај Италијан у телефонском разговору за BBC на српском.
Тако је о студенстким протестима у Србији сазнао сасвим случајно, читајући један белгијски информативни сајт.
У Италији се о вишемесечним блокадама и протестима у Србији подстакнутим падом надстрешнице два пута реконструисане железничке станице у Новом Саду када је страдало 16 људи готово није писало, а ни говорило.
Осим, како каже, невероватне енергије и организације, али и снаге и упорности, привукло га је и што им се све више људи прикључивало у подухватима које су до тада организовали.
„Пример од којег сви треба да учимо“, каже Бори.
Италијански репер је одлучио да студентима у Србији посвети песму и објави је у склопу његовог редовног обраћања – Реп понедељком.
„Мостови су блокирани, политичари дају оставке.
„Без политичких партија, без шефова и вођа, без насиља.
„Само уједињени људи, корак по корак, на путу корачају генерације у правцу будућности.
„Неколико капи прерасло је у олују.
„Протести теку као вода Дунавом.
Бори о Србији малтене ништа није знао, али му је нумера о студентима донела нове познанике.
Обратили су му се не само актери његове песме, већ и многи други широм Србије, што га је баш дирнуло.
„Само сам посредством музике пренео вест, као што то чиним сваког понедељка.
„Брзо сам схватио колико им је тај чин значио и то ме је додатно гануло“, прича узбуђено овај 50-годишњак.
По објављивању његове песме о блокадама српских студената, у Италији се мало више говорило о протестима, али и даље недовољно, сматра Бори.
„Све је и даље оскудно, једина вест која је баш одјекнула јесте о масовном протесту одржаном 15. марта„, додаје разочарано.
Бори је наставио да прати дешавања у Србији.
Чуо је за последњи подухват студената бициклиста који су се упутили у Стразбур, што га је додатно одушевило.
„Невероватно је колико не одустају“, додаје.
‘Музика спаја људе без обзира одакле су’
Његов имењак, Давиде Мартело, о студентским протестима у Србији је знао готово од првог дана.
Овај немачки пијаниста италијанског порекла последњих година путује и свира на разним демонстранцијама широм света.
Мали клавир вуче иза бицикла или аутомобила приколицом на електрични погон.
Пружао је подршку демонстрантима у Турској 2013. против рушења парка Гези у Истанбулу, када је 14 сати свирао на главном тргу Таксим.
Био је и у Америци 2020. када су букнули протести због убиства Афро-американца Џорџа Флојда коме је бели полицајац више од осам минута клечао на врату.
„Видео сам колоне, пешачења, масу људи, а онда сам чуо да је 15. марта употребљено неко непознато оружје и одлучио сам да их (студенте) подржим сопственим оружјем – клавиром“, прича Мартело за BBC на српском.
У међувремену су избили протести и у Турској због хапшења градоначелника Истанбула Екрема Имамоглуа.
Имамоглу је оптужен за корупцију, а сматра се највећим политичким ривалом председника Реџепа Тајипа Ердогана.
Мартело је планирао да прво свира у Турској, а онда у Србији.
Али пре него што је успео да постави клавир на улице Истанбула, тамошња полиција га је зауставила на паркингу и после неколико сати, морао да напусти земљу.
„Учесници протеста су знали да долазим, било је све најављено, али су ме ипак депортовали“, прича он неколико дана касније.
Депортовали су га и из Србије, али је успео да одсвира неколико песама током петочасовне блокаде мостова у Нишу, 5. априла.
Није ни знао да ће се тог дана протестовати, планирао је да одржи још један од уличних наступа.
„Превозио сам клавир од моста до моста, а помагао ми је један од старијих Нишлија.
Нишким улицама су одзвањали тонови нумера Хеy Јуде и Имагине, британске групе Битлси, а окупљени су могли да чују и како изводи деценијску химну левичарског покрета Циао белла.
И сад га прођу жмарци кад помисли на то, каже.
По завршетку блокада, одлучио је да му следећа станица буде Београд.
Те планове му је пореметила нишка полиција која га је пресрела на бензинској пумби недалеко од града на Нишави.
Добили су наређење да га депортују што је пре могуће, тврди Мартело.
Разлог – погрешни печат у пасош.
Уместо ознаке за туристе, у пасошу је имао печат за транзит.
Добио је и једногодишњу забрану уласка у Србију, јер му је, „љубазни полицајац рекао да је непожељан“, тврди Мартело.
„И ја сам погрешио, приликом уласка нисам нагласио да ћу остати који дан дуже, нисам знао да то треба да чиним.
„На пример, ако уђете у Швајцарску не морате да кажете колико дуго ћете боравити у њој, можете да останете 90 дана, нисам знао да треба да напоменем“, прича Мартело.
У том тренутку осећања су му била помешана – био је и уплашен и збуњен.
Полицијска возила су га отпратила до најближе границе и тренутно је у Румунији, одакле ће наставити пут ка Немачкој.
Ипак, искуство у Србији не може да се пореди са Турском, где су хтели да му одузму телефон и прате га, док су полицијски службеници у Нишу били знатно пријатнији.
Мартело је 2022. године, када је почела руска инвазија на Украјину, свирао и на граници Пољске са Украјином.
„Желео сам да пошаљем наду, а са истим циљем сам дошао и у Србију
„Мој циљ да кроз песму укажем на проблеме, јер музика повезује људе, није важно одакле сте, које сте религије – она вам просто даје наду“, прича Мартело, ког зову и „протестни пијаниста“.
Нада се да ће Србију посетити кроз годину дана, када му истекне забрана доласка.
