Прочитај ми чланакГрупа вође навијача Партизана, Вељка Беливука, која се доводи у везу са извршењем најтежих кривичних дела, међу којима су и убиства, од раније је позната српској јавности по бројним поступцима који су се против њених припадника водили. Ипак, оно што је поменуте поступке обележило јесте нестајање доказа из истрага, за које нико досад није одговарао.
Можда највернији пример мистериозних нестанака доказа јесте случај убиства каратисте Властимира Милошевића на трамвајским шинама, у центру Београда, 30. јануара 2017. године.
Foto: Izvor: Youtube / Veljko Belivuk
Милошевић је убијен недалеко од зграде у којој је становао у самом центру града, а због злочина је после само неколико дана ухапшен вођа навијача групе „Принципи“, тада „Јањичари, Вељко Беливук.
Иако се најпре сумњичио за кривично дело убиство, убрзо је дошло до извесних промена, које су бациле потпуно ново светло на цео случај.
Тако је он, након шестомесечне истраге, оптужен само за помагање у злочину, да би после суђења био ослобођен кривице.
Разлог ослобађања био је управо ДНК траг пронађен након убиства, а који је накнадно мистериозно нестао.
Споран је био налаз судске вештакиње Милице Кецкаревић Марковић која је радила на најважнијим доказима против Беливука – траговима његовог ДНК. Она је испричала да је на чаурама са лица места пронађен траг непознате мушке особе, а да је Беливуков траг био на брави гепека аутомобила коришћеног приликом убиства.
На овом трагу, међутим, постојао је и ДНК друге особе због чега су адвокати тврдили да је доказ због тога недовољно чврст.
У њеном коначном извештају није се помињало да је Беливуков генетски материјал пронађен и на капији зграде у којој је становао Милошевић, иако је то писало у кривичној пријави достављеној тужилаштву.
Она је потом рекла да заправо на капији није нађен доказ који води до Беливука.
„Погрешно сам разумела и записала информације из полиције“, изјавила је тада.
Из њеног сведочења откривено је и да неки од прикупљених доказа нису могли да буду коришћени на суду пошто их је контаминирао полицајац током увиђаја. Засад није познато о којим се тачно доказима ради.
Са друге стране, ово није једини случај када су нестајали докази. Тако је Војни синдикат Србије почетком фебруара 2017., поднео кривичну пријаву против бригадног генерала Зорана Величковића и потпуковника Дејана Николића, због сумње да су злоупотребили службени положај и омогућили тада већ убијеном Александру Станковићу и Беливуку да користе стрелиште и муницију Војске Србије у касарни „Растко Немањић“ у Панчеву.
„Они се сумњиче и да су у периоду од фебруара до јуна 2016. године лицима из криминогене средине, јавности познатим као Вучко, Сале Мутави и Веља Невоља, као и другим лицима који нису припадници Војске Србије, омогућили да у ванредно време користе стрелиште, наоружање и муницију Војске Србије како би увежбавали гађања из ватреног оружја“, навели су у саопштењу из овог синдиката.
Ипак, Основно тужилаштво у Панчеву обуставило је поступак, јер није могло да утврди да ли су наводи синдиката тачни због тога што су поједини докази нестали.
Бивши полицајац Милан Думановић за лист Нова каже да ови случајеви, односно то ко је сакрио доказе, неће бити расветљени, јер не постоји политичка воља за тако нешто.
“До истине ћемо доћи тек када буде смењен овај мафијашки режим. Ми имамо ситуацију да испаштају полицајци на нижим позицијама, а они који су то наредили су заштићени. Као у случају убиства Властимира Милошевића, све је сваљено на полицајца, који је под присилом рекао да је уништио доказе. Тако исто и за Савамалу, они који су наредили полицајцима да поступе тако су заштићени, односно нису одговарали”, каже Думановић и додаје:
“Институције су заробљене и не могу да истраже поменуте случајеве, јер не постоји политичка воља. А без ње не могу ништа да учине”, додаје наш саговорник.
Ишчупане две стране
Иначе, Основно тужилаштво у Панчеву, поводом коришћења стрелишта у том граду, од стране криминалне групе Вељка Беливука, изнело је занимљиве податке, услед којих је дошло до одбацивања кривичне пријаве.
„Проверама наведене евиденције утврђено је да није нигде евидентиран улазак наведених лица, мада је утврђено да у књизи послова недостају две стране, лист који је евидентиран бројем 21. за дане од 10-13 јун 2016. године“, навела је тужитељка Жељка Николаидис у решењу о одбацивању пријаве, додавши и да су видео записи за период фебруар-јун 2016. преснимљени новим.
Подсетимо, група Вељка Беливука и Марка Миљковића годинама уназад је била заштићена и била страх И трепет на јужној трибини Партизана.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 31, 2021
