Прочитај ми чланак
„Ја ћу се сакрити, успешно дејствовати, ти ћеш ме тражити из ваздуха, ја ћу те оборити!” Савршено једноставна, готово дечја формула, преточена је у стратегију одбране снага ВЈ у рату против НАТО-а.
Неколико година раније, ту формулу скривалице и успешног дејства против снага Северноатлантске алијансе користиле су снаге Војске Републике Српске.
Командант снага НАТО-а у Европи и борбених операција у Југославији генерал Весли Кларк дичио се да је уништио 93 тенка и 153 оклопна транспортера, као и да је елиминисао неколико оклопних јединица Војске Југославије.
Исмеване су српске тврдње да је на Косову изгубљено свега 13 тенкова и шест транспортера, и то већином због герилских напада ОВК, а не због успешности америчких ловаца.
Међутим, када је рат стао и када је започело повлачење српске војске с Косова, изронило је „најмање 220 тенкова и више од 300 оклопних транспортера”, извештавала је агенција АФП 1999. године.
На целом Косову, према извештају самог НАТО-а, нађени су уништени остаци само 26 тенкова или самоходних артиљеријских оруђа. Односно, највећим делом макете – лажни циљеви за авијацију НАТО-а.
Пензионисани пуковник проф. др Душко Бањац, дипломирани електроинжењер, један је од креатора једноставне формуле којом је сачувана већина технике ВЈ од напада из ваздуха. Каже да није ред да ми ћутимо о томе, ако нам већ Американци одају признање.
Официр и научник који је радио у Центру оружаних снага за стратегијска истраживања и студије „Маршал Тито” у Београду као водећи научни истраживач, био је и научни и стручни водитељ државног пројекта „Противелектронска борба у систему Општенародне одбране СФРЈ”.
Још док је беснео рат у Вијетнаму, 250. Ракетни пук ЈНА (сада 250. Ракетна бригада) вежбао је гађање у пустињи у рејону Астрахана, изучавана је до детаља технологија и стратегија, пре свега, америчких снага.
– Тада смо од Вијетнамаца прикупљали сва искуства везана за противваздушну одбрану која су нам пружали Совјети. Вијетнамци су имали велика искуства са совјетском противваздушном одбраном у обарању америчких авиона. Кључ успеха био је у игри технологија и тактике коју је омогућавала техника. Американци су овладали контролом ваздушног простора. Потом су Совјети модификовали своје ракете и изненадили Американце. То се догађало и на Блиском истоку – каже пуковник Бањац.
Дакле, модификације противваздушних ракета у ЈНА вршене су на основу дејстава у Вијетнаму и на Блиском истоку. Југословенске снаге одбране добијале су те податке од Руса кроз билтене и литературу који су у то време представљали војну тајну.
Међутим, сведочи Бањац, југословенска војска и сама је разрађивала модификацију електронске и ПВО заштите и заштите других електронских средстава у оквиру војне и цивилне индустрије.
Пројекат „Противелектронска борба у систему Општенародне одбране СФРЈ” , вођен под шифром „Кобац”, обухватао је учешће 39 доктора наука и више од 40 магистара, великог броја инжењера и официра са завршеним највишим војним школама из различитих научних и научнообразовних институција из цивилних и војних структура ЈНА.
– Читава мудрост била је до детаља упознати противника, а онда наћи решења за супротстављање. Схватили смо да су они технолошки толико супериорни, да смо из свих силних научних истраживања и експеримената створили већ поменуту тактику. Сви резултати у тактичком маскирању разрађени су и дати у студијама које су урађене у Центру за стратегијска истраживања и студије „Маршал Тито”, а потом су јединице вежбале маскирање, коришћење терена, објеката и насеља, прављења макета у миру. Тако су снаге ПВО Војске Републике Српске обориле „мираж” код Сарајева, Ф-16 на Грмечу, „харијер” код Горажда…– наглашава Бањац.
НАТО је, такође, изучавао дејства у Босни. Американци су извршили комплетну анализу дејстава у такозваној „балканској ваздушној кампањи”, која је трајала од 31. августа до 14. септембра 1995. године. Од 1994. године надгледали су небо и дејствовали по позиву Унпрофора.
Како нису могли да пронађу скривене тенкове и артиљерију, бомбардовали су стационарне радарске центре и центре везе на Пљешевици, Козари и другим местима.
– Та анализа НАТО-а показала је да им не одговара да одлуку о бомбардовању доносе заједно УН и НАТО, јер то подразумева да се гађају циљеви које одобре искључиво УН. Тај двоструки кључ ограничавао је НАТО и зато су, спремајући напад на Југославију, елиминисали други кључ, односно УН – указује пуковник.
Али, за рат се припремала и Војска Југославије. Зато су, уочи бомбардовања, производиле макете авиона и оклопних возила.
– Користили смо терен и били смо маскирани. Употребљавали смо мамце, како би противнички ловци остајали што дуже у ваздуху, као мета – прича пуковник Бањац.
Позиција беле кокошке у снегу
Током целе каријере пуковник Бањац је изучавао тактику НАТО-а. „Ако добро познајеш мач, наћи ћеш штит да се заштитиш”, поентира пуковник Бањац. Читава стратегија била је створити позицију „беле кокоши у снегу”. Читава мудрост била је – бити невидљив.
„Апсурд је да су снаге ВЈ, без стелт-технологије, постале невидљиве. Као што је апсурд што је невидљиви ловац Ф-117, са стелт-технологијом, оборен старом совјетском ракетом”, каже пуковник Бањац.
(Политика)
