Pročitaj mi članakPred sudom u Subotici vodi se spor između dvojice nekadašnjih prijatelja zbog dugovanja u kriptovalutama, a tužba je podneta kada je virtuelni novac dostigao 20 puta veću cenu
Pred Višim sudom u Subotici vodi se, po svemu sudeći, jedinstveni sudski proces u našoj zemlji. Pred sudijom u parničnom postupku, na različitim stranama, našla su se dvojica prijatelja, a povod za to je nesvakidašnji – trgovina kriptovalutama. Činjenice da ovaj novac nije opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, da pravila funkcionisanja platformi za trgovinu bitkoinima nisu jasna i uređena, ali ni pod nadzorom regulatornih tela, ovaj slučaj čine još interesantnijim.
U tužbi koju je u decembru prošle godine podneo protiv Subotičanina Gorana Blagoičevića, Duško Prole iz Novog Žednika naveo je da je 2017. godine, jednom od tada najboljih prijatelja dao 22.700 evra i zamolio ga da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema. Blagoičević, međutim, to nije uradio.
I dok Prole u tužbi tvrdi da postoje svedoci dogovora i kupovine kriptovaluta, Blagoičević navodi da je njegov bivši prijatelj iskonstruisao priču i da mu nikada nije dao pomenuti novac, pa samim tim on nije ni mogao da kupi bitkoine i goleme.
Na kraju tužbe, Prole predlaže sudu da po završetku postupka tuženog Blagoičevića obaveže da mu isplati iznos od 52.718.263 dinara, odnosno vrednost kriptovalute u vreme podnošenja tužbe, iako tako nešto nisu ni ugovorili, što i sam tužilac kaže, ili da mu preda u posed deset bitkoina i 15.785 golema. I pored toga što stranke u postupku nisu ugovorile dug u zahtevanom iznosu, niti ima dokaza da je bitkoin ikada kupljen u ime i za račun podnosioca tužbe (suprotno Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma – prikrivanje identiteta), tužilac pretvara vrednost bitkoina (kada je ona najveća) u dinare i sada potražuje umesto navodno datih 22.700 evra, iznos od 448.000 evra.
Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama koje nisu opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, slučaj je zanimljiv i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle navodno nastale obaveze tuženog, odnosno u vreme kada je vrednost bitkoina i golema bila najveća i kada je ona sa 22.700 evra „narasla” na nešto više od 448.000 evra.
Blagoičevićevi advokati Milenko Zarić i Marko Pušica za „Politiku” napominju da tužilac u konkretnom slučaju nije dostavio dokaze na osnovu kojih je utvrdio iznos novca koji njihov klijent, navodno, duguje Prolu. Objašnjavaju da Prole postavljenim tužbenim zahtevom traži da mu Blagoičević preda u posed deset bitkoina, koje ne poseduje, niti ima digitalni novčanik. U tom smislu, navode advokati, biće zanimljiva odluka suda kojom bi se eventualno tuženi obavezao na dugovanu činidbu predaje bitkoina i na koji način je izvršiti, imajući u vidu karakter (virtuelni) stvari. S obzirom na nestabilnost tržišta kriptovaluta, postavlja se i pitanje šta će se desiti ukoliko bitkoin u vreme presuđenja prestane da postoji ili bude beznačajne vrednosti kao što je slučaj sa golemom.
– Osim ovoga, tužilac navodi da je tuženi imao obavezu da čuva navodno kupljene bitkoine dve godine, nakon čega je Prole trebalo da ih preuzme. Pošto tužilac tvrdi da je, na osnovu usmenog dogovora, Blagoičeviću dao novac 14. jula 2017. godine, on se u konkretnoj stvari nalazi u „poverilačkoj docnji” te time, saglasno Zakonu o obligacionim odnosima, i u pravnim posledicama docnje. Da su parnične stranke zaista zaključile ugovor koji tužilac opisuje u tužbi, on je morao da obezbedi uslove za preuzimanje tih pokretnih stvari, a to je otvaranje digitalnog novčanika. On to, međutim, nije učinio, odnosno nije dostavio dokaze – objašnjavaju punomoćnici.
Dodaju i da je poslovanje u vezi sa virtuelnim valutama u Republici Srbiji u vreme, navodnog, ugovorenog odnosa tužioca i tuženog bilo uređeno samo sa aspekta primene propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Iz pravnog ugla, transakcijama sa digitalnom imovinom u vreme kada tužilac tvrdi da su se desile, ne garantuje se pravna zaštita, kako regulatorna tako ni sudska.
– Zabranjeno je pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom koja posredno ili neposredno omogućava prikrivanje identiteta stranke (kupca) kao što je to u ovom slučaju. Podsetiću, tužilac je navodno zamolio tuženog da kupi kriptovalute i čuva ih na svom digitalnom računu. Kriptovalute, u vreme navodno postignutog dogovora strana, nemaju osnovne funkcije novca jer Zakonom o Narodnoj banci Srbije u opticaju može da bude samo zakonsko sredstvo plaćanja što kriptovalute nisu. S tim u vezi ne postoje nikakvi zakonski mehanizmi zaštite korisnika navedenih usluga, tako da svako ko se upušta u bilo kakve aktivnosti u vezi sa virtuelnim valutama čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske i druge rizike koji iz nje proističu – napominju advokati Zarić i Pušica.
Dragan Mileusnić, advokat Duška Prola kaže za naš list da njegova stranka ima potraživanja prema tuženom, zbog toga što mu je dao novac da za njega kupi kriptovalute (bitkoine i goleme).
– Tuženi nije tužiocu na njegovo traženje predao ni novac, ni kriptovalute i zbog toga tužilac potražuje od tuženog ili kriptovalute ili njihovu novčanu protivvrednost. Dokazni postupak je u toku, a sud će po sprovedenom procesu doneti odluku o osnovanosti zahteva. Više od napred navedenog ne mogu da iznosim, imajući u vidu da nemam dozvolu od klijenta za tako nešto, a pre svega zato što je proces u toku – izjavio je Mileusnić.
U Višem sudu u Subotici potvrdili su za naš list da se pred njihovim sudom vodi ovaj parnični postupak i da je predmet spora isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta i golema, po tužbi koja je podneta 28. decembra 2021. godine.
– Pred Višim sudom u Subotici u toku je parnični proces po tužbenom zahtevu u kom se traži isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, koji još nije okončan. Prema sadržini tužbe po kojoj se vodi ovaj postupak, događaj iz kojeg je nastao spor datira iz perioda pre donošenja Zakona o digitalnoj imovini – navode iz subotičkog Višeg suda.
Upitani koji propis se primenjuje za rešavanje ovakvih sporova ako u vreme spora nije postojao poseban zakon koji uređuje tu oblast, iz suda odgovaraju da je u vezi sa konkretnim parničnim postupkom reč o obligacionom pravnom odnosu između stranaka na koji se primenjuju odredbe zakona koje regulišu građansko pravne odnose.
Navode i da u vezi sa konkretnim parničnim postupkom koji se vodi pred Višim sudom u Subotici, sudska nadležnost nikada nije bila dovedena u pitanje.
— SRBIN info (@srbininfo) December 20, 2022
