Прочитај ми чланак

Како наплатити усмено договорен дуг у биткоинима

0

Пред судом у Суботици води се спор између двојице некадашњих пријатеља због дуговања у криптовалутама, а тужба је поднета када је виртуелни новац достигао 20 пута већу цену

Пред Вишим судом у Суботици води се, по свему судећи, јединствени судски процес у нашој земљи. Пред судијом у парничном поступку, на различитим странама, нашла су се двојица пријатеља, а повод за то је несвакидашњи – трговина криптовалутама. Чињенице да овај новац није општеприхваћено средство плаћања, да правила функционисања платформи за трговину биткоинима нису јасна и уређена, али ни под надзором регулаторних тела, овај случај чине још интересантнијим.

У тужби коју је у децембру прошле године поднео против Суботичанина Горана Благоичевића, Душко Проле из Новог Жедника навео је да је 2017. године, једном од тада најбољих пријатеља дао 22.700 евра и замолио га да му за тај новац у својој дигиталној мењачници купи десет биткоина и 15.785 голема. Благоичевић, међутим, то није урадио.

И док Проле у тужби тврди да постоје сведоци договора и куповине криптовалута, Благоичевић наводи да је његов бивши пријатељ исконструисао причу и да му никада није дао поменути новац, па самим тим он није ни могао да купи биткоине и големе.

На крају тужбе, Проле предлаже суду да по завршетку поступка туженог Благоичевића обавеже да му исплати износ од 52.718.263 динара, односно вредност криптовалуте у време подношења тужбе, иако тако нешто нису ни уговорили, што и сам тужилац каже, или да му преда у посед десет биткоина и 15.785 голема. И поред тога што странке у поступку нису уговориле дуг у захтеваном износу, нити има доказа да је биткоин икада купљен у име и за рачун подносиоца тужбе (супротно Закону о спречавању прања новца и финансирања тероризма – прикривање идентитета), тужилац претвара вредност биткоина (када је она највећа) у динаре и сада потражује уместо наводно датих 22.700 евра, износ од 448.000 евра.

Осим што је предмет спора трговина криптовалутама које нису општеприхваћено средство плаћања, случај је занимљив и због чињенице да је тужба поднета четири године после наводно настале обавезе туженог, односно у време када је вредност биткоина и голема била највећа и када је она са 22.700 евра „нарасла” на нешто више од 448.000 евра.

Благоичевићеви адвокати Миленко Зарић и Марко Пушица за „Политику” напомињу да тужилац у конкретном случају није доставио доказе на основу којих је утврдио износ новца који њихов клијент, наводно, дугује Пролу. Објашњавају да Проле постављеним тужбеним захтевом тражи да му Благоичевић преда у посед десет биткоина, које не поседује, нити има дигитални новчаник. У том смислу, наводе адвокати, биће занимљива одлука суда којом би се евентуално тужени обавезао на дуговану чинидбу предаје биткоина и на који начин је извршити, имајући у виду карактер (виртуелни) ствари. С обзиром на нестабилност тржишта криптовалута, поставља се и питање шта ће се десити уколико биткоин у време пресуђења престане да постоји или буде безначајне вредности као што је случај са големом.

– Осим овога, тужилац наводи да је тужени имао обавезу да чува наводно купљене биткоине две године, након чега је Проле требало да их преузме. Пошто тужилац тврди да је, на основу усменог договора, Благоичевићу дао новац 14. јула 2017. године, он се у конкретној ствари налази у „поверилачкој доцњи” те тиме, сагласно Закону о облигационим односима, и у правним последицама доцње. Да су парничне странке заиста закључиле уговор који тужилац описује у тужби, он је морао да обезбеди услове за преузимање тих покретних ствари, а то је отварање дигиталног новчаника. Он то, међутим, није учинио, односно није доставио доказе – објашњавају пуномоћници.

Додају и да је пословање у вези са виртуелним валутама у Републици Србији у време, наводног, уговореног односа тужиоца и туженог било уређено само са аспекта примене прописа о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Из правног угла, трансакцијама са дигиталном имовином у време када тужилац тврди да су се десиле, не гарантује се правна заштита, како регулаторна тако ни судска.

– Забрањено је пружање услуга у вези са дигиталном имовином која посредно или непосредно омогућава прикривање идентитета странке (купца) као што је то у овом случају. Подсетићу, тужилац је наводно замолио туженог да купи криптовалуте и чува их на свом дигиталном рачуну. Криптовалуте, у време наводно постигнутог договора страна, немају основне функције новца јер Законом о Народној банци Србије у оптицају може да буде само законско средство плаћања што криптовалуте нису. С тим у вези не постоје никакви законски механизми заштите корисника наведених услуга, тако да свако ко се упушта у било какве активности у вези са виртуелним валутама чини то на сопствену одговорност и самостално сноси финансијске и друге ризике који из ње проистичу – напомињу адвокати Зарић и Пушица.

Драган Милеуснић, адвокат Душка Прола каже за наш лист да његова странка има потраживања према туженом, због тога што му је дао новац да за њега купи криптовалуте (биткоине и големе).

– Тужени није тужиоцу на његово тражење предао ни новац, ни криптовалуте и због тога тужилац потражује од туженог или криптовалуте или њихову новчану противвредност. Доказни поступак је у току, а суд ће по спроведеном процесу донети одлуку о основаности захтева. Више од напред наведеног не могу да износим, имајући у виду да немам дозволу од клијента за тако нешто, а пре свега зато што је процес у току – изјавио је Милеуснић.

У Вишем суду у Суботици потврдили су за наш лист да се пред њиховим судом води овај парнични поступак и да је предмет спора исплата динарске противвредности криптовалута и голема, по тужби која је поднета 28. децембра 2021. године.

– Пред Вишим судом у Суботици у току је парнични процес по тужбеном захтеву у ком се тражи исплата динарске противвредности криптовалута, који још није окончан. Према садржини тужбе по којој се води овај поступак, догађај из којег је настао спор датира из периода пре доношења Закона о дигиталној имовини – наводе из суботичког Вишег суда.

Упитани који пропис се примењује за решавање оваквих спорова ако у време спора није постојао посебан закон који уређује ту област, из суда одговарају да је у вези са конкретним парничним поступком реч о облигационом правном односу између странака на који се примењују одредбе закона које регулишу грађанско правне односе.

Наводе и да у вези са конкретним парничним поступком који се води пред Вишим судом у Суботици, судска надлежност никада није била доведена у питање.