Прочитај ми чланак

ВРХУНСКИ СРПСКИ ВОЈНИ ПИЛОТ: Како је Миладин искочио из млазњака

0

На челичним крилима летео је брже од звука и више од облака, јурио под капом небеском од некадашње Југославије до хладне Шведске, или пустиња Монголије, и у ваздухопловству постигао све што се могло на овим просторима. Када се као један од најбољих ученика основне школе у Лешници јавио на конкурс за Војну гимназију није веровао да ће дечачић из лозничког села Доњи Добрић успети да постане пилот. Али сан се остварио и добио је челична крила.

miladinМиладин (десно) у авиону (десно) пред полатање у Пловдив

МИТИНГ ЗАДИВИО СВЕТ

Миладин се сећа да је од њих 155 из целе бивше СФРЈ мање од трећине полетело као и тога да је Војна гимназија у Мостару била елитна школа у светским размерама. Из летачки богате каријере много је прича и сећања. Богићевић је 1997. године организовао први међународни аеро-митинг у Београду где је прелазак са цивилног на војни део смотре према његовој замисли изведен тако да је долетео Јатов ДЦ-10 којег су са обе стране пратила по три авиона акро-групе. Тако нешто до тада није виђено па је та слика са митинга који је према неким проценама окупио око 200.000 људи, обишла свет.

Кротио је Богићевић млазне авионе, а један лет никада неће заборавити. На његову крсну славу, Ђурђевдан 1981, полетео је у МиГ-21 са бихаћког аеродрома, а онда је пред крај лета дошло до проблема са навигацијом. У покушајима да реши проблеме нестало је и горива и није било шансе да нађе аеродром па му је наређено да искочи. Ни катапултирање није ишло глатко и морао је ручно да одбаци кабину. Како је тада оптерећење 21 Г он је уместо својих 75, тежио више од 1.500 килограма.

Све летачке дозволе

Стекао је међународне пилотске дозволе, био инструктор и наставник летења, али и пробни пилот. После НАТО агресије био је војни изасланик у Италији четири године, а потом шеф кабинета министра одбране. После одласка у пензију радио је за Аероинжењеринг у Либији, а онда и за неколико италијанских и наших фирми, а потом и у Српско-азербејџанској привредној комори. 

– Према мојој рачуници био сам изнад мора, међутим, слетео сам на неку њивицу поред далековода и то у Братунцу, поред Дрине и преко пута мога завичаја. Неки сељани су ми помогли да одем у полицијску станицу где сам са кацигом у рукама и у поцепаном летачком комбинезону испричао шта се догодило и рекао да пошаљу патролу на место пада. Међутим, тамо ме је дежурни питао имам ли личну карту док ме је неки инспектор сасвим озбиљно упитао да ли сам сигуран да нико није био са мном у авиону! Онда сам одведен у болницу одакле сам звао Бихаћ. Међутим, мало ко је тада чуо за Братунац па су ме нашли тек захваљујући неком пилоту који је имао тетку у том босанском месту – сећа се свог пада уз осмех овај летач који је тада повредио пршљен због чега је завршио каријеру на авионима са избацивим седиштем и прешао у транспортну авијацију.

miladin-1Кротио млазне авионе: Миладин Богићевић

ГЛУМИО У „12 ЖИГОСАНИХ“

Добро се сећа и своје филмске улоге када је крајем 1986. као пилот транспортног двокрилца учествовао у снимању другог дела холивудског филма „12 жигосаних“. Снимано је зими на њиви у близини Велике Горице, на писти из Другог светског рата која је оспособљена за ту прилику. 

Поглед у небо

Миладин је данас пензионер, живи у Београду са супругом Споменком, а синови Бранко и Борис нису кренули његовим стопама. Бранко је завршио енглески језик у Болоњи, а Борис је при крају мастер студија у Новом Саду. Миладин више не крстари небом и само понекад поглед му оде у високо плаветнило ишарано траговима авиона.

Задатак је био да док око њих експлодирају мине, Богићевић са колегом полети тик изнад камиона. Требало је водити рачуна да све изгледа уверљиво, али да не буду преблизу експлозија како се не би упалила платнена оплата. Међутим, у мраку и облацима нису успели да се врате на „писту“ те су слетели у Загреб, на затворен аеродром. Упркос леду, ветру и осталим тешкоћама слетели су, али проблеми нису били готови. На стајанци их је, због кукастих крстова исцртаних на авиону за потребе филма, замало изрешетао стражар на одслужењу војног рока коме су једва објаснили ко су. Тако је кратка филмска каријера завршена.

Богићевић је касније постао шеф кабинета команданта ваздухопловства Љубише Величковића. Са њим је летео на МиГ 29 и каже да је то изузетан човек који у време НАТО агресије није био у склоништу, летео је више пута и на крају у једном нападу авијације погинуо.

У летачкој каријери Богићевић је авионом АН 12, који је коришћен за потребе Јата летео и до Шведске, Русије, Белорусије, Ирака, Монголије…

(Вести)