Pročitaj mi članak

Kako izgleda prosečan srpski gejmer?

0

gejmer-1

Уколико сте се икада запитали које су главне одлике просечног српског гејмера, ево одговора: он је млад, одлучан, динамичан, перфекциониста, добро информисан и „ноћна птица“.

Ово су само неки од резултата истраживања “Game On”, најновијег истраживања спроведеног у Србији од стране компаније Интел у сарадњи са вебсајт и гејминг форумом Benchmark. У овом страживању, које је спроведено током маја а чији су резултати објављени 1. јула, учествовало је више од 5.700 испитаника који су пружили информације у вези са њиховим начином играња и врстом технологије коју користе.

Скоро 92 одсто српских гејмера проводи своје вечери и ноћи играјући игре. Само 4 одсто њих су ранораниоци, док преосталих 4 одсто играју током поднева.

На основу времена проведеног у игрању, гејмери се деле на четири категорије: 7,7 одсто екстремна – у просеку проводе више од 6 сати дневно играјући; 14,3 одсто тешка – од 4 до 6 сати дневно; 37,9 одсто средња – од 2 до 4 сата дневно; 40,1 одсто лака – мање од 2 сата дневно.

gejmer-2

Истраживање је показало да скоро 60 одсто гејмера проводи барем два сата дневно играјући своју омиљену електронску игру. Изгледа да и они прате светски тренд по ком просечни гејмер проводи скоро два сата дневно увежбавајући електронски контролисане покрете, што је укупно отприлике 14 сати недељно.

Што се тиче врста игрица, Интелово истраживање показало је да 41 одсто испитаника преферира акцију, тј. пуцачине из првог лица (FPS); 23,5 одсто игра игрице попут MOBA (Multiplayer online battle arena), MMORPG (Massively multiplayer online role-playing game) или RPG (Role-playing game); 13,1 одсто су страствени симулатори; 13,8 одсто преферира стратегије у реалном времену; 8,7 одсто игра друге врсте игрица.

Српски гејмери играју игрице и са једним играчем и са више играча. У игрицама са више играча, игра постаје вид електронске комуникације и социјализације са пријатељима и људима сличних интересовања. Српски гејмери деле се на две групе: 51 одсто њих су фанови игара са више играча, док 49 одсто преферира игре са једним играчем.

Десктоп рачунар је и даље главни

gejmer-3

Више од три четвртине испитаника (85,9%) користе десктоп рачунар за играње. Ови рачунари пружају потребне услове који омогућавају оптимално функционисање игре и постизање најбољих резултата. Чак 65,9 одсто испитаника верује да је процесор веома битан за играње, 20,9 одсто верује да је процесор од суштинске важности, док 12 одсто сматра да је доста битан. Само 0,9 одсто испитаника сматра да је мање битан, а 0,3 одсто да је небитан.

Одмах после десктоп рачунара, испитаници наводе лаптопове, Ултрабук или 2у1 уређаје (12,9%), док је само 1,3 одсто испитаника изјавило да игра игре на некој другој врсти уређаја.

За играње без ограничења, 55,6 одсто испитаника сматра да је ССД најбитнији за играње, док 36,7 одсто бира ХДД и 7,7 одсто ХДД Хyбрид. За 96 одсто српских гејмера уређај са дискретном графичком картицом је савршен за играње, док преосталих 4 одсто сматра да је интегрисана графичка картица боље решење.

gejmer-4

Оверклоковање и могућност играња без ограничења веома су важни за 37,3 одсто испитаника, а суштински за 7,2% испитаника. Укупно 37,4 одсто испитаника сматра да су донекле важни, док 18 осто сматра да нису толико битни.

На питање после колико времена је најбоље куповати нови рачунар, 4,9 одсто испитаника би променило свој актуелни рачунар за годину дана, 26,7 одсто после годину дана, 45,6 одсто после две године, 17,7 одсто после три године, а 5,1 одсто након 4 или 5 година.

Схватање важности куповине рачунара на сваке две године, показује да су гејмери у Србији свесни тога да су нове технологије неопходне за постављење рекорда.

Заправо, 37,3 одсто испитаника “Game On” истраживања мења свој ПЦ на сваке четири године или више, 26,6 одсто на сваке две, 28,1 одсто на три године, 6 одсто на годину дана, а само 2 одсто на мање од годину дана. Што значи да у просеку нови рачунар купујемо сваке треће године.

(Б92)