Pročitaj mi članakIako se još od 2011. godine, kada je ukinuta obaveza služenja vojnog roka, više puta u javnosti spominjala mogućnost njegovog vraćanja, ovog puta deluje da je to gotovo izvesno.
Председник Србије Александар Вучић је, приликом промоције нових потпоручника Војске Србије, изјавио да је потписао сагласност за обављање редовног војног рока у трајању од 75 дана.
„Желим да верујем да ће Влада Србије да усвоји ту одлуку. Желим да верујем да сви разумете колико нам је потребна јака војска, колико ћемо још морати да купујемо наоружања, да правимо, да стварамо. Јер није наша жеља да било кога нападнемо. Нити ћемо то да чинимо“, рекао је Вучић на промоцији најмлађих официра Војске Србије.
Одмах након ове изјаве, премијер Милош Вучевић је изјавио да је Влада усвојила закључак којим се налаже Министарству одбране да покрене процедуру за враћање обавезног војног рока, као и да до краја следеће недеље треба да се усвоје измене закона.
Оно што се до сада могло чути од представника власти је да би поновна обавеза служења војног рока могла да ступи на снагу већ средином следеће године, да ће трајати 75 дана, а да ће овом обавезом бити обухваћени мушкарци од 18 до 27 година старости, као и да ће они који буду на одслужењу војног рока за то добити новчану накнаду.
За жене војни рок неће бити обавезан, али ће моћи да га служе добровољно, мада то и није новина, јер оне то и сада могу да чине.
Мало времена, а много непознаница
Ако је судити према најавама премијера Вучевића, држава има око девет месеци да све припреми како би касарне средином следеће године примиле прве регруте.
У техничком, логистичком, али и материјалном смислу то је веома захтеван и обиман посао.
Према званичним проценама Републичког завода за статистику за 2023. годину мушкараца старости од 18 до 27 година у Србији има нешто више од 350.000. Овај број треба узети са резервом, јер је питање колико је мушкараца од овог броја војно способно. Ипак, и да се овај број умањи онима који нису из објективних разлога способни да служе војни рок, у питању је и даље велика бројка.
Јасно је да сви они сигурно неће бити позвани одједном, нити Војска Србије има капацитета да прими толики број регрута у исто време, али опет остаје питање којом динамиком и редоследом ће они бти позивани.
Главно питање је сигурно официрски и подофицирски кадар којим тренутно војска располаже.
Обавезно служење војног рока укинуто је (тачније суспендовано) 2011. године. Од тада се војска реформисала, а главни циљ реформе је био добити малу али високо професионалну војску, у којој је војнички кадар попуњен професионалним војницима. Иако се већина модерних војски света базира на овом моделу, код нас овакав систем није уродио плодом.
Они којих има највише, а то су професионални војници, масовно напуштају војску, а као главни разлог напуштања је углавном лоша плата, превелики обим посла, немогућност напредовања као и уговори на одређено који у сваком тренутку могу бити раскинути.
Све ово је условило велики одлив професионалних војника, али и малу заинтересованост људи да конкуришу за овај посао, па је један од главних проблема војске постала управо слаба попуњеност.
Због осетно мањег броја војника, од када је војска потпуно професионализована, полако је престајала потреба и за великим бројем официра и подофицира. Уколико се обавезан војни рок поново уведе, поставља се питање да ли Војска Србије има довољно старешинског кадра који би требало да обучава и командује нове регруте, којих неће бити мало.
Инфраструктура још један горући проблем
Војска Србије тренутно располаже са 11 центара за обуку и то у Сомбору, Панчеву, Јакову, Ваљеву, Зајечару, Крушевцу, Лесковцу, Пожаревцу, Батајници, Нишу и Горњем Милановцу.
Ове касарне су намењене за основну пешадијску обуку. Центри су основани 2007. године у склопу Команде за обуку и у ове центре су до 2011. године слати нови регрути на основну пешадијску обуку када је донета суспензија о обавезном служењу војног рока.
Након што су војници завршавали основну обуку, добијали су прекоманде у мање касарне на специјалистичке обуке које су биле везане за род војске у који су распоређени. То су углавном мање касарне и још тада су биле у веома лошем стању, а неке су од 2011. године тотално ван употребе.
Иако је премијер Вучевић најавио реновирање и оспособљавање касарни, велико је питање да ли ће то бити изводљиво да се уради у наредних девет месеци.
Још једна од непознаница је и да ли ће будући регрути бити распоређени по родовима у војсци или ће 75 дана служења војног рока подразумевати само основну пешадијску обуку.
Приговор савести загарантован Уставом
Оно што се у целој причи о поновном служењу војног рока изоставља и о чему се не прича је приговор савести.
Приговор савести је прописан чланом 45 Устава Републике Србије и гарантује сваком грађанину право да се позивањем на приговор савести ослободи служења војног рока под оружјем.
Могућност позивања на приговор савести уведен је 2003. године, када је донет Закон о цивилној служби. Овај закон омогућио је регрутима да се позову на приговор савести и уместо војне службе под оружјем обављају цивилну службу. Овакав вид служења војног рока у народу је био познат као цивилно служење војног рока, а они који су „цивилно“ служили војску су то обављали углавбном у јавним и комуналним предузећима.
Овакав вид служења војске је трајао нешто дуже него војни рок под оружјем.
Касније је ово право уведено као уставна категорија и спада у основно људско право.
Према томе, какве год да буду законске измене везане за поновно увођење војног рока, приговор савести остаје, јер је он дефинисан Уставом као највишим правним актом.
Да ли је 75 дана војног рока довољно?
У јавности се поставља питање да ли је 75 дана довољно да се од некога ко није имао никакве везе са војском направи обучен војник.
Основни разлог обавезног служења војног рока је формирање резервног састава војске. Сваки грађанин који је одслужио војни рок, након тога се уписује у резервни састав Војске Србије и услучају потреба може бити позиван на војну вежбу или мобилисан и поново активиран у случају ратног стања.
Након одслуженог војног рока, регрут се сматра војно обученим и оспособљеним да на позив државе поново буде активан војник.
Док је војни рок био обавезан, регрут је половину војног рока пролазио војну обуку. Први део обуке се састојао од основне пешадијске обуке, док је други део обуке оспособљаван за посебан род који му је додељен, такозвани ВЕС (војноевиденционална специјалност). Пошто је од 2005. па до суспензије служења војног рока 2011. године војни рок трајао шест месеци, војник је на обуци проводио прва три месеца војног рока.
Део стручне јавности сматра да је најављени војни рок од 75 дана премало да би се извела квалитетна обука, нарочито ако се узме у обзир да то не значи да ће неко свих 75 дана провести у касарни на обуци, већ у то спадају и одсуства. С друге стране, велико је питање да ли је увођење дужег војног рока у данашњим животним околностима уопште могућ, а да се не наруши приватни и пословни живот оних који би служили војску.
Оно што је још увек непознато је и како ће бити решен статус запосленог који треба да служи војни рок. Претпоставља се да ће послодавци имати обавезу да чувају радно место онога ко се буде налазио на одслужењу војног рока, али послодавци сигурно неће благонаклоно гледати на ову меру, јер ће неко време та радна места стајати празна, а мала је вероватноћа да ће успети да запосле некога само на два и по месеца.
Војни рок након демократских промена
У некадашњој СФРЈ војни рок је трајао годину дана, а то се наставило и распадом СФРЈ, па се војска служила годину дана и у СРЈ, све до 2001. године. Од 2001. године, војни рок се смањује на девет месеци, а разлог томе је био тај да се повећа број оних који ће служити војни рок, али и лоше стање у војсци којој је било све теже да финансијски сервисира тако обиман војни кадар.
Девет месеци се ишло у војску до 2005. године, а од 2005. године војни рок се скратио на шест месеци све до 2011. године када је обавеза служења војног рока суспендована.
Треба напоменути да је и након 2011. године служење војног рока било могуће. Онај ко је хтео да осети чари војничког живота могао је добровољно да се пријави. Добровољно служење војног рока трајало је и траје и дан данас три месеца.
Међутим, веома мало младића и девојака се одлучује да добровољно служи војни рок. При том у „добровољце“ спадају и они који су постали или желе да постану професионални војници, јер је услов за конкурс на ово радно место одслужен војни рок.
Одговоре на ова питања и непознанице ћемо вероватно сазнати вома брзо, јер ће о изменама закона који би требао поново да уведе обавезан војни рок, вероватно следити расправа у Скупштини Србије која мора да изгласа измене закона.
Да ли још увек радо иде Србин у војнике или ће „два да вуку, а тројица туку“ остаје да видимо када и ако испраћаји у војску и свечане заклетве поново постану традиција у Србији.
