Прочитај ми чланак

Како ће изгледати Србија 2050: Мање деце, дуже очекивано трајање живота

0

Број становника на Земљи данас је достигао осам милијарди а очекује се да до краја овога века на планети живи 10,4 милијарди људи. Уједињене нације очекују да ће број становника расти споријим темпом него раније али не подједнако у свим деловима света. У Србији на пример очекује се да број становника настави да се смањује.

Како је саопштио Популациони фонда Уједињених нација (УНФПА) до средине 21. века број грађана Србије биће мањи за 1,4 милиона или једну петину. Такође до 2041. године скоро свака четврта особа у Србији имаће више од 65 година.

Подаци Уједињених нација и њихове пројекције откривају још неке занимљиве детаље о демографским кретањима у Србији.

У приоду између 2010. и 2020. године Србија је на име негативног природног прираштаја (већег броја умрлих у односу на рођене) губила годишње између 30,000 и 35,000 људи. Током пандемије дошло је до наглог пораста умирања, па је негативни природни прираштај стигао до 70,000.

Према подацима УН, у наредним годинама очекује се смањење негативног природног прираштаја, али ће он и даље бити већи него пре пандемије. Конкретно, у периоду од 2040. до 2050. године процењује се да ће због негативног природног прираштаја Србија сваке године губити око 44,000 људи годишње.

Негативни природни прираштај биће делом последица и све мањег броја рођене деце. Док се пре пандемије у Србији рађало око 70,000 деце, половином века тај број ће бити много мањи па су пројекције да ће се 2050. године родити 47,000 деце у Србији.

Истовремено очекује се да становништво постане све старије тако да до 2050. просечна старост у земљи буде 49.7 година, док је у овом тренутку 43 године.

Паралелно порашће и очекивано трајање живота које је пре пандмеије било 76.7 година, да би са доласком корона вируса пало на 74.14 година. Половином века очекивано трајање живота у Србији процењује се на 81.71 годину.

Директорка Регионалне канцеларије УНФПА за источну Европу и централну Азију Флоренс Бауер навела је да даљи раст светске популације, која достиже осам милијарди људи, не сме да потисне у други план потенцијално озбиљне последице са којима би се државе са све мањим бројем становника могле суочити, ако не размисле о начину на који се баве демографским променама.

„У својим одговорима на смањење броја становника, владе имају тенденцију да се фокусирају на повећање наталитета и давање финансијских подстицаја људима да имају више деце“, рекла је Бауер и нагласила да се у пракси показало да овакве мере не функционишу.

Према њеним речима, оно што је потребно је широк спектар мера које људима олакшавају да граде будућност у својој држави, уместо да траже прилике на другим местима, као и да имају онолико деце колико желе.

„Ово захтева преиспитивање начина на који државе приступају демографским променама“, истакла је Бауер.

Према њеним речима, докази сугеришу да ће добра комбинација јавних политика највероватније направити разлику.

Како је истакнуто, ово укључује значајну подршку породицама коју могу да користе мушкарци и жене, мере које ће женама и мушкарцима олакшати усклађивање рада и родитељства, бољу подршку за бригу о деци, проширење могућности запошљавања и становања за младе људе и праведну расподелу бриге и задатака у домаћинству између мушкараца и жена.