Pročitaj mi članakMETEOROLOG Slobodan Sovilj rekao je da preliminarne prognoze za avgust govore da će on biti topliji od proseka, odnosno da će srednja maksimalna temperatura biti između 30 i 32 stepena.
– Средња максимална августовска температура која се очекује је између 30 и 32 степена. Количина падавина и даље неравномерно распоређена – имаћемо те локалне краткотрајне интензивне пљускове – рекао је Совиљ.
Он је рекао да су у јуну у Србији била два топлотна таласа, и да је ово сада почетком овог месеца седми топлотни талас у нашој земљи.
– Рекорди који су постављени у Србији су из 2007. године, тада је у Смедеревској Паланци било 44,9 степени, а у Београд 43,6. Према тренутно расположивом прогностичком материјалу, ови рекорди не би требало да буду оборени, али се дневне максималне температуре приближавају овим вредностима – рекао је Совиљ.
Најавио је да ће најтоплији дани у овој седмици бити петак и субота, а у следећој прва половина недеље.
Јул има потенцијал да обори топлотне рекорде, додаје Совиљ, с обзиром на интензитет и снагу овог топлотног таласа који је у нашој земљи тек започео.
– До сада је као и целокупно лето, и најтоплији јул био 2012. године. Тада је средња максимална температура у Београду на Врачару износила 32,6 степени. С обзиром на то да ће у већини ових дана пред нама температуре бити између 37 и 40 у Београду, а у последњој декади месеца опет су очекивања да буду између 30 и 35 степени, овај јул има велики потенцијал да се нађе на првом месту и по средњој максималној температури и по средњој дневној температури, али и по дужини и интензитету овог топлотног таласа – објаснио је Совиљ.
Када је реч о падавинама, метеоролог је рекао да што се тиче појаве локалног или изолованог пљуска, њега можемо очекивати у недељу и затим у другом делу наредне седмице.
– Међутим, ми смо крајем јуна и почетком јула имали једну епизоду интензивних падавина, како на подручју Београда, тако и на подручју Срема, западне Србије, јужног Баната су већ 1. јула достигнути ти месечни средњаци када су падавине у питању, јер је пало 67 литара кише по квадратном метру у Београду, а у Сремској Митровици и око 80 литара по квадратном метру – рекао је Совиљ.
Остали крајеви Србије су добили мању количину падавина, додао је Совиљ, а управо и то јесте једна нуспојава глобалног пораста температуре – повећање неравномерности у падавинама, односно то да кишне епизоде бивају све краће, а да се продужавају сушни периоди између.
– Високе температуре праћене су у сваком случају дефицитом падавина. То ће негативно наравно утицати на целокупну пољопривредну производњу. Додатно се повећава ризик од шумских пожара и других облика ватре на отвореном простору, зато шту су температуре не само 10 степени изнад просека, изнад очекивања за овај период године, него практично и тај дефицит падавина ће вишеструко да повећа ризике у Србији и региону – објаснио је Совиљ.
Пљускови са грмљавином освежиће ове пределе Србијеhttps://t.co/ZXRbeGSN48
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 9, 2024
