Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Банке и предузећа своје дугове не могу да наплате пленидбом свих ствари грађана. Задуженом не може да се одузме имовина без које би му био угрожен живот.
Трећина месечне плате или пензије једина је сламка спаса за више хиљада грађана којима због неплаћених рачуна или кредита јавним предузећима или банкама прети наплата пленидбом зарада и имовине. Последња линија одбране дужника, колико год да је у минусу, међутим, чине предмети који не могу да буду пописани и одузети. На овом списку су кућни намештај, кухињски апарати, основна бела техника, алат, личне успомене… Поверилац без обзира на дуг не сме да дира у ствари који могу да угрозе основну егзистенцију и живот грађанина који дугује.
Ове предмете закон издваја из масе других ствари преко којих рачуни за струју, комуналије, телефон, или неплаћене рате за кредит, могу да се пребију. Упркос минималној заштити која им уста држи изнад воде, дужницима без милости прети све друго оружје из арсенала извршења – пленидба стана, возила, драгоцености, уметничких дела – тренутно прети хиљадама грађана Србије.
– Упркос висини дуга, извршитељи не могу да заплене ствари које би угрозиле живот дужника – објашњава београдски адвокат Зоран Атељевић. – Зато су издвојене ствари које служе редовном животу домаћинства – домаћици неће бити заплењен шпорет, нити сељаку плуг. Ствари које се пописују за наплату морају да буду сразмерне дуговању, да се не би десило да некоме на добош оде стан због дуга од пар хиљада динара.
ОПШТИНЕ ДУГУЈУ 60 МИЛИЈАРДИ
Грађани Србије нису једини дужници. Највећи сакупљачи ненаплаћених рачуна и фактура са милионским износима су општине и градови и локална јавна предузећа, чији дуг се процењује на најмање 60 милијарди динара. На списку поверилаца највише је предузећа за путеве, грађевинских фирми, али су то и локалне установе, школе, вртићи… Тачан износ дуговања општина није познат, али се процењује да свега петина локалних власти није оптерећена неизмиреним обавезама.
Због неплаћених услуга тужбе углавном исписују јавна предузећа, којима је судница једина адреса за наплату својих услуга.
Примера ради, од 650.000 корисника грејања, воде, и одношења смећа у Београду рачуне не измирује најмање 20.000.
Професионалним извршитељима у руке је само у последњем таласу наплате пало чак 2.000 њих који више од годину дана нису платили ни један рачун.
Само у Првом општинском суду у Београду, највећем у држави, тренутно је у току око хиљаду процеса по тужбама јавних и комуналних предузећа.
– Само ”Инфостан” је покренуо око 723 поступка, док остало чине потраживања ”Паркинг сервиса”, ”Електродистрибуције” и других предузећа – каже Гордана Вуковић, портпарол Првог основног суда у Београду.
Завршна реч у наплати припада неком од 60 приватних извршитеља, колико их тренутно ради у Србији.
У њиховим рукама већ је је више хиљада предмета, који се тичу углавном дугова до 30.000 динара.
Грађани којима изврштељи закуцају на врата морају да плате и камате и трошкове извршења, од којих најнижа износи 2.500 динара.
