Прочитај ми чланак

Извештај са трибине Геноцид у НДХ и страхота дечјих логора

0

studije-secanja-fbУ организацији Асоцијације студената Факултета безбедности Универзитета у Београду, у четвртак 10. новембра, одржана је трибина Геноцид у НДХ и страхота дечјих логора. Овa трибина део је пројекта „Студије сећања“ који ће се реализовати током јесењег семестра ове школске године и обухватиће низ трибина и предавања о неговању културе сећања, теми која има велики јавни значај.

На трибини су излагала двојица предавача, Душан Басташић, председник удружења Јадовно ’41. и историчар Јован Пејин.

После уводне речи уследило је предавање Душана Басташића. Басташић је своје излагање концентрисао на у јавности мало познат дечији логор Метајна, на острву Пагу, али је поред тога говорио и о историјату Госпићке групе логора, њиховој организацији, функционисању; кроз приказ страдања једне јеврејске, загребачке породице указао је на дубину људске трагедије која се одигравала у Независној Држави Хрватској током првих месеци после Априлског рата 1941. године. Такође је говорио и о деловању удружења Јадовно ’41, његовој сврси у очувању културе сећања на страдање у НДХ, о мањкавостима рада српских институција и шире српског друштва на неговању сећања на ово страдање.

Према Басташићевим речима, од 42 логора са територије НДХ 9 је било дечјих логора, подељених на мушки и женски део. Логор Метајна на острву Пагу био је први логор за жене и децу у НДХ. Нажалост, Басташић наводи, нису уложени адекватни напори да се негује култура сећања о овој теми. Овај логор готово се не спомиње а реч је о првом логору ове врсте. У питању је логор који је имао сабирну функцију.

Басташић је указао да је неправилно говорити о „такозваној“ НДХ или „марионетској држави“, јер је реч о држави која је настојала да делује у свом пуном капацитету, кроз различите гране власти и због тога су злочини које је починио њен апарат државни злочини а не злочини групе политичких фанатика који нису имали никакву ширу подршку.

Мало се зна, подсетио је Басташић, да је интелектуална елита Сремских Карловаца побијена у госпићкој групи логора. Планери геноцида су госпићко подручје одредили за главни ликвидациони центар због добре железничке инфраструктуре и крашких јама. Госпићка група логора имала је неколико сабирних логора; Срби су довожени или сточним вагонима или су довођени пешке и на сеоским колима из околних подручја.

На рту Слана постојала су три логора: један логор за Србе, један логор за Србе и Јевреје и један у Метајни за жене и децу. У госпићкој групи логора ликвидирано је за 132 дана преко 40.000 људи, од тога највећи део Срба.

Како би указао да иза бројева стоје судбине и патња конкретних људи Басташић је изложио пример породице Флеш – јеврејског интелектуалца из Загреба Јосифа Флеша, његове супруге Славице, православне Српкиње, и ћерке Ренате. Они су затворени у загребачком велесајму а одатле су два и по дана превођени у Госпић. Одатле су превезени у Карлобаг а потом на Паг. Жртве на Пагу највећим делом су дављене у мору (Пашка врата), али су ликвидиране и на самом острву.

За потпунију верзију извештаја погледајте: Извештај са трибине Геноцид у НДХ и страхоте дечјих логора

(Милош Милојевић/Стање ствари)