Прочитај ми чланакРуководство Радио-телевизије Србије крије од јавности записник са девете седнице Управног одбора из јуна прошле године у ком се износе закључци јединог истраживања о трошењу новца јавног сервиса које је овај одбор спровео, сазнаје Пиштаљка.
Задатак Управног одбора је да штити јавни интерес у јавном медијском сервису Србије. Ова седница је највећим делом била посвећена проблему ангажовања приватних продукцијских фирми за производњу програмског садржаја који РТС може самостално да производи, а записник са ње доступним јавности није учинио ни Управни одбор, на чију иницијативу је истраживање урађено, наводи „Пиштаљка“.
Из докумената до којих је Пиштаљка дошла види се да је најскупља емисија на РТС-у квиз у приватној продукцији за који се годишње издваја чак 55 пута више народног новца него за две најгледаније емисије које се раде у продукцији РТС-а.
Тако се у записнику са ове седнице до ког је Пиштаљка дошла незваничним путем, наводи да УО закључује да се приватним фирмама плаћа за производњу садржаја иако РТС већ има плаћену технику и људство да програм производи самостално.
Посебно се истиче да у појединим пројектима приватних фирми учествују и запослени (буџеташи) РТС-а и да је тиме „омогућен сукоб интереса” који им одобрава искључиво генерални директор јавног сервиса Драган Бујошевић, наводи Пиштаљка.
Како се додаје, у до сада скриваном записнику наводи се и тврдња Биљане Царевић, директорке Пословне јединице Продукција, која броји 688 запослених, да „РТС апсолутно поседује инфраструктуру за реализацију свих наведених пројеката“, као и да „од ПЈ Продукција није захтевано да уради анализе исплативости или пројекцију трошкова за поменуте пројекте“.
Занимљиво је да се у истом документу управо Управни одбор једногласно сагласио са реализацијом још једног уговора са приватном продукцијском кућом за производњу серије „Пупин”, додаје се у тексту. Ову серију, како пише у тексту, ради „Атена”, фирма у власништву Анете Ивановић, иначе уреднице једне од најгледанијих емисија на РТС-у – „Шаренице”. Одобрени буџет за ову серију је 1.500.000 евра. Анета Ивановић, некада Михајловић, део каријере провела је и у продукцијској кући Срђана Шапера „Адреналин”, а када ју је напустила основала је сопствену продукцију, пише Пиштаљка.
Бујошевићев одговор
Документа која је Пиштаљка добила показују, како се истиче, да се у контролу трошкова РТС-а Управни одбор упустио након сукоба председника УО Бранислава Кланшчека и генералног директора Драгана Бујошевића око откупа страних филмова. Бујошевић у свом одговору на извештај УО наводи да је Кланшчек тражио да се од фирме „MCF Megakom film” Игора Станковића откупе филмови у вредности најпре милион евра, а касније 850.000 евра, али да Бујошевић ни на нижи износ није пристао.
На критике УО о сукобу интереса запослених РТС-а који су ангажовани у емисијама приватних продукција, Бујошевић је одговорио да је РТС дао новац и за фестивал чији је уметнички директор Бранислав Кланшчек: „Занима ме шта би председник УО и ја одговорили када би нас неко упитао да ли је сукоб интереса што је РТС потрошио око 50.000 евра за Београдско пролеће, чији је уметнички директор председник УО”.
Игор Станковић је и директор „МТС дворане” у којој је одржано „Београдско пролеће”.
Савет против корупције: Извлачење новца преко фирме Срђана Шапера (Идоли)
Пре више од десет година, Савет за борбу против корупције упозорио је да се преко фирми Срђана Шапера „извлачи“ новац РТС-а, наводи Пиштаљка. У извештају из 2011. године Владин Савет за борбу против корупције – чија је председница била Верица Бараћ – навео је да су ови послови спорни јер је Шапер био „неформални саветник” председника Републике Бориса Тадића и „доскорашњи члан председништва Демократске странке“. Извештај Савета није зауставио спорне Шаперове послове са јавним сервисом, напротив. Шаперове фирме наставиле су да послују са РТС-ом и после промене менаџмента ове куће, а и власти у Србији. Данас „Адреналин” продуцира квиз „Потера” који води Јован Мемедовић, стално запослен на РТС-у, пише Пиштаљка.
Генерални директор Радио-телевизије Србије Драган Бујошевић одговорио је на примедбе Управног одбора, али не на поменутој седници, већ шест месеци касније. У писму генералног директора, које није доступно јавности, а које је Пиштаљка такође добила незваничним путем, признаје се да је актуелно руководство договорило макар седам емисија са приватним продукцијама, да је наследило пет од бившег руководства и да је скоро 100 одсто серијског програма поверено приватним продукцијама. Ангажовање приватних продукција директор РТС-а правда тиме да је то „јефтиније и брже”.
Бујошевић ову своју тврдњу поткрепљује примером документарно-играног филма „Коридор“ који је, како тврди, сниман око 40 дана. „Наш камерман, тонац… напустиће снимање када му истекне смена, захтеваће паузе које му гарантује колективни уговор, власник извршне продукције нема те проблеме, ради се 12 и више сати, ако треба и без одмора“, пише Бујошевић, преноси Пиштаљка.
Филм „Коридор 92“ ауторке Слађане Зарић о пробоју посавског коридора током рата у Босни и Херцеговини урађен је у копродукцији РТС-а, Радио-телевизије Републике Српске и „Застава филма“, а у снимању су учествовали припадници Војске Србије и коришћена је војна опрема, укључујући тенкове. „Наводио сам драстични пример „Коридора“, документарно-играног филма од 50 минута који је сниман око 40 дана. Извршне продукције епизоду играну серију раде за пет до седам дана, а епизода играно-документарног серијала „Срце злочина“ рађена је четири до седам дана. Они за седам ми за 40 дана, скоро шест пута дуже. А сваки дан снимања кошта”, написао је Бујошевић у писму Управном одбору РТС-а.
Генерални директор није објаснио како би спољна продукција снимила филм као што је „Коридор 92“ и обезбедила статисте, минобацаче, касарне и тенкове, што су за овај филм обезбедили „Застава филм“ и Војска Србије.
Колико народног новца се издваја из буџета за приватне пројекте?
Бујошевић у писму пореди и цене неколико емисија забавног програма у продукцији РТС-а и у приватној продукцији. Тако се у писму директора РТС-а наводи да би, на пример, емисија „Моја дедовина” у продукцији јавног сервиса коштала 18.110 евра, а да у продукцији приватне фирме то кошта 15.348 евра. Међутим, на сајту фирме „Сербика медија”, која је продуцент „Моје дедовине“, наводи се да су они осмислили ову емисију, док се на одјавној шпици као аутор емисије потписује новинар РТС-а Милан Поповић (на буџету). Власник и директор „Сербика медије” Марко Ђорђевић колега је Милана Поповића са приватног Факултета савремених уметности, наводи Пиштаљка.
У плановима трошкова за 2023. годину које је усвојио Управни одбор, што је још један документ до ког је Пиштаљка дошла незваничним путем, само за ову емисију предвиђено је чак 294.000 евра, што би по епизоди износило 24.500 евра – значајно више од Бујошевићеве рачунице.
У планиране буџете емисија нису урачунате редовне плате које РТС издваја од народног новца за своје запослене, а који паралелно учествују на приватним пројектима.
У плановима трошкова Забавне редакције (уредница Оливера Ковачевић) наводи се да се од 20 планираних емисија, 13 реализује помоћу приватних фирми, шест самостално, а за једну емисију се већ другу годину заредом издваја новац иако емисија до данас није реализована. У 2023. години за поменуту непостојећу дневну забавну емисију планирано је – 200.000 евра.
Серијали „На вечери код” и „Кухиња мог краја” буџетирани су заједно на 720.000 евра годишње. Обе емисије реализује фирма „Fruitworks” певача, глумца и водитеља Мирослава Микија Перића. Ова фирма је и 2019. године правила емисију „Играј за завичај” коју је, како се наводи у одјавној шпици, помогло и Министарство за државну управу и локалну самоуправу.
Више од 707.000 евра се укупно издваја за две емисије фирме „Топ манифест” Дарка Поповића – „Свадба из мог краја” и „Нови почетак”. Емисија „Нови почетак” реализује се уз помоћ Министарства за бригу о селу (додатне паре из буџета) и промовише пројекат бесплатне доделе кућа на селу младим брачним паровима. И ову емисију води запослена на РТС-у, водитељка „Слагалице” Марија Вељковић. Дарко Поповић је, иначе продуцент и аутор више емисија на ТВ Пинк, као што су „Папарацо лов“, „ДНК“ и „Брак на невиђено“.
У продукцији фирме „Монте видео” производи се и популарна емисија „Сасвим природно”, чији је аутор Јован Мемедовић. Трошак РТС-а у 2023. за ову емисију биће 148.260 евра.
Емисија „ТВ лица”, чији је аутор и водитељ Тања Петернек настаје у сарадњи са фирмом „Креативни студио Цептер”. Планирани буџет за „ТВ лица” у овој години је 108.780 евра.
За исте пројекте држава дупло дели народни новац преко Филмског центра Србије и кроз РТС
РТС новац издваја и за серије које су већ приказиване као филмови. Тако је јавни сервис за серију „Вера”, коју је као филм Филмски центар Србије 2020. године подржао са 27 милиона динара (230.000 евра), прошле године буџетирао износ од 2.122.645 евра. Такође, ФЦС је доделио 30 милиона динара (256.000 евра) за реализацију филма „Дјеца Козаре”, док је за истоимену серију у овој години РТС издвојио 1.560.000 евра. Серију продуцира „Минакорд” у власништву певача Жељка Јоксимовића, власника Танјуга и телевизије К1.
Најгледаније емисије по извештају о раду јавног сервиса за 2021. годину су, ипак, оне у њиховој сопственој производњи – „Шареница”, квиз „Слагалица”, „Београдска хроника” и „Јутарњи програм”. За „Шареницу” и „Слагалицу се издваја подједнако новца, по 190.000 евра, а за „Београдску хронику” и „Јутарњи програм” заједно свега 15.000 евра годишње.
Упркос томе што у програму пословања јавног сервиса пише да је „Слагалица” најгледанија емисија у конкуренцији свих ТВ станица и да то „охрабрује РТС да осмисли и произведе емисије сличног типа”, буџети показују да се за квизове рађене по страним лиценцама у продукцији приватних фирми, а које воде РТС-ова ТВ лица, издваја далеко више новца.
Тако, трошак за квиз „Стигни ме ако знаш” у 2023. години износи 825.812 евра. Квиз води још једна водитељка „Слагалице” Кристина Раденковић, а продуцира фирма Александра Бабића „Филминг”. У писму генералног директора Управном одбору наводи се да РТС нема лиценцу за ову, иначе најскупљу, емисију на РТС-у. „Квизови „Потера“, „Стигни ме ако знаш“ и „Ја волим Србију“ су лиценце, и нико нема намеру да нам их прода”, наводи се у одговору Драгана Бујошевића Управном одбору.
Из поменутог истраживања није јасно ни по ком критеријуму се бирају скупе емисије из приватних продукција. Ови програми се не бирају на тендерима, већ како тврди директор програма Владан Чкркић, а пише у записнику са девете седнице, кроз директне преговоре са продуцентом или дистрибутером. „По питању обезбеђивања да уговорена цена не буде већа од упоредиве тржишне цене, у пракси се обезбеђује кроз наша претходна искуства ранијих уговора које смо закључили са истим продуцентом“, пише у документу.
Тако квизови „Потера” и „Ја волим Србију” коштају сваки по више од 700.000 евра (!?!) народних пара, а главни актери су запослени јавног сервиса Јован Мемедовић (Потера) и Драгана Косјерина (Ја волим Србију). За „Потеру” чак и Бујошевић признаје да би била јефтинија у РТС продукцији. И ову емисију реализује продукцијска кућа „Адреналин” у власништву фирме „Two rivers” Срђана Шапера (Крлетов пајтос из Идола).
„Ја волим Србију” производи фирма „Emotion” у власништву компаније „IMGS” Горана Стаменковића. И ова фирма се заједно са Шаперовим фирмама помиње у Извештају о корупцији у медијима Верице Бараћ из 2011. године јер је удео у њеном власништву имао садашњи председник Странке слободе и правде и бивши градоначелник Београда Драган Ђилас. Бараћ је тврдила да су Шапер и Ђилас путем својих маркетиншких агенција контролисали медије за рачун владајуће Демократске странке.
У извештају Савета критиковано је и што се Епархији бачкој Српске православне цркве плаћају две емисије: „Верски календар” и „Верски мозаик” јер је њихову производњу предводио тадашњи члан УО РТС-а Душан Стокановић. Из документа који поседује Пиштаљка види се да Епархија бачка (Иринеј Буловић) и даље добија новац од РТС-а и да је планирани износ за ову годину 330.710 евра, што те емисије чини најскупљим у информативном програму. Поређења ради, укупни планирани трошкови Јутарњег програма и Београдске хронике, за које се у извештају о раду наводи да су најгледаније информативне емисије које јавни сервис самостално производи су 15.000 евра.
Од старих сарадника РТС-а и данас је активна приватна фирма „„Nira pro” која продуцира серије „Радио Милева” и „Камионџије”. И ова фирма је повезана са Ђиласом јер је власник Небојша Гарић са њим имао компанију „Мултиком група” док је за јавни сервис радио серијал „Време је за бебе”, наводи се у извештају Верице Бараћ.
Серија „Радио Милева” је најскупља серија и за њу је током две године РТС издвојио чак 4.630.764 евра (!?!), док је за исти период за серију „Камионџије” буџетирано укупно 1.980.936 евра. То није сва државна помоћ коју је серија добила, јер је на пример општина Уб за снимање серије „Камионџије” чак обезбедила тим који је продуцентима на услузи 24 сата. Од 2019. године у власништво „Нире про” је осим Гарића уписан и Игор Стојановић, дугогодишњи предузетник који у Мионици има радњу за обављање друмског превоза.
Цене појединих серија РТС-а су у јавности критиковане почетком месеца када је РТС премијерно приказао прву епизоду хумористичке серије „Лако је Ралету”. Члан Управног одбора Предраг Аздејковић објавио је на Твитеру да је за серију рађену по чувеном америчком ситкому „Сви воле Рејмонда” током две године издвојено 4.525.796 евра. Ову серију продуцира фирма „Vision Team” која заједно са „Телекомом Србија” и продукцијском кућом „Firefly” ради и на серији „Калкански кругови”, за коју РТС такође издваја новац – ове године 150.120 евра.
Власници фирме „Firefly“ су Игор Жежељ, власник „Адрија медија групе” која издаје дневни лист Курир, и бивша заменица генералног директора РТС-а Бујошевића Ивана Миковић и чест је продуцент серија које се емитују на јавном сервису. Према извештају о пословању РТС-а за 2021. годину „Firefly” је продуцирао чак четири од седам серија те године – „Клан”, „Породица”, „Калкански кругови” и „Црна свадба”. Ове године у плану је да им РТС плати укупно 2.388.660 евра за серије „Тајкун 2”, „Пад” и „Рецепт за љубав”.
На Забавни програм Оливере Ковачевић иде 27,7 милиона евра из буџета!
Највећи део новца грађана Србије, чак 27,7 милиона евра, јавни сервис издваја на Забавни програм (уредник Оливера Ковачевић), који чини више редакција, од које убедљиво највише – чак две трећине буџета – добија спортска.
Само на догађаје које организује УЕФА, као што су Лига шампиона, Лига Европе и Лига Конференције, биће издвојено 12,5 милиона евра у 2023. години. Спортске преносе РТС плаћа и преко посредника, па је УО јавног сервиса у фебруару прошле године одобрио уговор са фирмом „Arena Channels Group”, која је у власништву државног „Телекома Србије“, за догађаје до 2030. године.
„РТС има највеће издатке за спортски програм и производњу домаћих серија. Међутим, неће одустати од преноса такмичења наших репрезентација и наших најуспешнијих спортиста и када за пренос буде плаћао више него што може да се заради од реклама”, пише у Извештају о раду РТС-а за 2021. годину.
Ниједну од серија за које је у 2023. години јавни сервис издвојио новац није продуцирао РТС самостално. Чак је и за снимање серије „Свето краљевство”, наставак серије „Немањићи”, ангажована приватна фирма Филипа Ђорића „Blekbuk”. Планирани трошкови у 2022. и 2023. години за овај пројекат износе 1.399.800 евра.
Ни генерални директор РТС-а Драган Бујошевић ни УО нису одговорили на питања Пиштаљке у вези са трошковима производње програма.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 11, 2023
