Прочитај ми чланакАко не можете да замислите живот без чоколаде, срећни сте што нисте рођени пре 16. века.
До тада је чоколада постојала само у Средњој Америци у потпуно другачијем облику од оног какав сада познајемо. Давне 1900. године пре нове ере људи су научили да спремају зрна са дрвета какаа.
Најстарији записи сведоче да су зрна била млевена и мешана са чили паприком и кукурузом да би се направил пиће – не опуштајућа шоља топлог какаа већ горки, пенушави и окрепљујући напитак.
Ако мислите да је нама сада чоколада важна, не знате колико је значила Средњо Американцима. Они су веровали да је какао рајска храна, коју је змијолики бог са перјем дао на дар људима. Маје су га називале Кукулканом, а Астеци Кетцолкватл. Астеци су користили зрна какаа као валуту и пили су чоколаду за време краљевских прослава, давали је војницима као награду након победе у бици и користили је у ритуалима.
Први трансатлантски сусрет са чоколадом десио се 1519. године када је Ернан Кортез посетио двориште у Моктезуми, у Теночтитлану. Како је намесник Кортеза навео, краљ је изнео 50 бокала напитка које је улио у златне чаше. Када су се колонисти вратили са товаром чудног и новог зрневља, оно је добило репутацију афродизијака.
У почетку, његов горак укус га је чинио корисним у медицини за лечење обољења попут немирног стомака, али заслађивањем са медом, шећером или ванилом чоколада постаје популарни деликатес у Шпанији. Убрзо ниједан аристократски дом није био комплетан без чоколаде. Познато пиће је било тешко направити и тражило је доста времена у случају велике производње. Зато су направљене плантаже и увезени робови из Кариба и обале Африке.
Свет чоколаде заувек се мења 1828. године када је Конрад ван Хутен од Амстердама изумео пресу за какао. Ван Хутенова направа је могла да издвоји природну маст какаа, или какао маслац. Тако је остајао прах од кога се могло направити пиће или поново измешати са какао маслацем, како би се направила чврста чоколада какву данас знамо. Недуго потом, Швајцарац Данијел Петер, који је правио чоколаде, додао је млеко у праху у ту смешу и изумео млечну чоколаду.
До 20. века чоколада више није била луксуз, али је постала посластица за људе. Сусрећући се са великом потражњом, била је потребно веће узгајање какаа, који може да расте само око екватора. Сада, уместо да се афрички робови шаљу на плантаже у Јужној Америци, производња какаа се померила на запад Африке, где је Обала Слоноваче произвела две петине светског какаа 2015.
Заједно са развојом индустрије, драстично су се кршила људска права. Многе плантаже широм Западне Африке које снабдевају западне компаније су користиле робове и децу за рад. Процењује се да је два милиона деце погођено овим. То је комплексан проблем који опстаје упркос напорима великих светских компанија да сарађују са афричким земљама како би се смањило најамно ропство и коришћење деце.
Данас чоколада је ритуал модерне цивилизације. Због колонијалне везе са домородачким културама, комбиновано са рекламама, чоколада поседује ауру нечег сензуалног, декадентног и забрањеног. Знајући више о њеној фасцинантној и често окрутној историји, као и данашњој производњи, разумемо њено порекло и оно што она крије.
Када следећи пут одмотате чоколаду, сетите се да није све у тој чоколади слатко. Зато, у борби против ропства, уместо чоколаде купите домаћи мед и подржите српског домаћина.
Превод за Србин.инфо: Етома
