Прочитај ми чланакИстрага у случају тровања радника је у току, а полиција у Бору до сада је узела изјаву једне од осумњичених, а ускоро се очекује и саслушање и друго двоје осумњичених, укључујући и директора ИРМ-а Милета Бугарина, сазнаје Нова.рс.
Према сазнањима, очекује се да би полиција могла да пошаље извештај тужилаштву у наредних неколико дана. Иначе, један од осумњичених није могао до сада да буде саслушан због заразе коронавирусом, а Бугарин је био ван земље. Полиција је саслушала и раднике тог института за које се наводи да се отровани.
Тровање олово-оксидом радника Института за рударство и металургију у Бору, који раде узорковање за кинески компанију Зиђин, десило се, према наводима појединих радника, новембра 2019. године и почетком 2020. Најтежи облик тровања имао је радник који је у крви имао 25 пута више олова од дозвољеног.
Портал Нова.рс раније је већ писала о тровању радника, а сумња се да је отровано око 10-ак радника. До тровања није дошло само у лабораторији ИРМ-а, него и у суседним канцеларијама.
Једна радница овог института која тврди да је отрована имала је 15 пута већу од дозвољене количине олова у крви, а велике количине има и након више од годину дана од поменутог тровања. Ова радница каже за Нова.рс да и данас трпи последице, од болова у стомаку, па све до несанице и узнемирености.
Она је радила на пословима купелације у овом институту који се бави анализом садржаја племенитих метала за борску фабрику „Зиђин“.
„Осећала сам укус метала у устима и поспаност“, тврди за Нова.рс отрована радница када је дошло до тровања, да би временом развила још, како каже, теже симптоме и болове.
Након што је послата на здравствени преглед у једној локалној болници, њен надређени јој је предао резултате који су, како тврди, показали да има 15 пута више олова у крви од дозвољеног, а изддат јој је упут за болничко лечење.
Од последица тровања, ова радница се лечила и у Институту за медицину рада „Карајовић“ у Београду.
Како је дошло до овога?
Разлоге тровања, радница види, у недостатку адекватне заштитне опреме, али и повећаном обиму посла за кинеску компанију „Зиђин“, који је вишеструко увећан по смени. Истовремено, није много ни улагано у опрему за топљење.
Од опреме, како тврди радница, нису добијали адекватне заштитне маске, али ни рукавице, одећу и тушеве, што се након спорног инцидента променило.
У просторији где се врши купелација и топљење има четири пећи, а само један вентилациони систем који није могао да прикупи све гасове настале процесом рада, а сами услови у лабораторији били су неиздрживи, понајвише због екстремне температуре. У тој лабораторији радници су проводили паузе, јели и пресвлачили се.
Да проблем постоји са вентилационим систему, указивали су и раднице, али ништа се није променило све док није дошло до наведеног тровања.
Наиме, након тога су у овој лабораторији донети нови вентилатори и друга средства за прикупљање испарења и гасова.
Колико је екстремно ишло ћутање одговорних, говори у прилог и једна ситуација када је директор Бугарин наводно рекао запосленима да отворе прозоре када су се жалили на услове рада.
До тровања је дошло и код радника у суседним канцеларијама поред лабораторије, а након тровања радници су сваког дана добијали и велике количине млека.
Иначе, овај случај тровања радника испитује полиција у Бору, а по кривичној пријави која је поднета против Милета Бугарина, директора Института за рударство и металургију (ИРМ), Јелене Петровић, главне координаторке лабораторије ИРМ-а и једне особе одговорне за заштиту на раду.
Против Бугарина је поднета пријава због кривичног дела тешка дела против опште сигурности у вези са кривичним делом изазивања опасности необезбеђењем мера заштите на раду у стицају са кривичним делом неотклањање опасности и кривичног дела принуда.
Основно јавно тужилаштво у Бору је након тога затражило да полиција испита наводе кривичне пријаве. За поменуто кривично дело изазивања опасности запрећена је казна од једне до осам година затвора.
Како је раније сазнала Нова.рс, радници у том институту су се дуги низ година жалили на стање и опремљеност средствима за заштиту и здравље на раду. Директор тог института је, према ранијим тврдњама нашег извора, у фебруару 2020. послао раднике на детоксикацију где су били око десетак дана, а на раднике је вршио притисак како би наводно заташкао овај случај.
О том случају говорили су и представници београдске адвокатске канцеларије Батић који заступају једног од радника и који су навели да актуелни директор Бугарин затвара очи на постојеће материјалне доказе и да та канцеларија има сазнања да је 15 или 16 особа отровано и да за то постоје медицински налази.
„Да је то изоловани случај због неношења опреме наше клијенткиње зашто су се онда ти силни радници отровали па чак и у канцеларијама које не врше купелацију узорака“, раније су навели за наш портал из ове канцеларије.
Ко је Миле Бугарин?
Миле Бугарин већ неколико година налази се на челу Института за рударство и металургију у Бору, а широј јавности је постао познат по поступцима који су вођени против њега јер је запослио сина, али и да је возио службене аутомобиле вредне и 20.000 евра.
Бугарин се налази на челу ове установе од краја 2014. године, а већ 2018. године Агенција за борбу против корупције објавила је препоруку да се он разреши са те функције, јер је био у сукобу интереса због тога што је запослио сина.
Међутим, то није једини поступак који се водио против Бугарина. Против њега се водио поступак и због непријављивања имовине. Наиме, своју имовину и функцију Агенцији за борбу против корупције Бугарин је пријавио тек након две и по године.
За Бугарина је шира јавност чула када су београдски медији почели да пишу о његовој наводној бахатости. Медији су писали да вози скупоцен службен аутомобил који вреди и више десетина хиљада евра, иако је, како су медији тада писали, држава опраштала дугове тог института.
Београдски медији раније су писали о томе да директор ИРМ-а у Бору вози скупоцен BMW 520, чија је тадашња цена на тржишту половних аутомобила била око 20.000 евра, нешто „скромнији“ возни парк тада су имала и тројица извршних директора ИРМ-а.
За десет година самосталног рада, управа ИРМ-а није приходовала средства да би вратила вишемилионске дугове, па је тако 2016. и 2017. године Влада Србије ИРМ-у отписала 276 милиона динара пореског и кредитног дуга иако је та научна установа у истом периоду приходовала 57 милиона динара и редовно исплаћивала зараде запосленима.
Иначе, Бугарин се и даље налази на челу ове установе, а препорука Агенције за борбу против корупције за његово разрешење 2018. године стигла је пред истек мандата чланова Управног одбора ИРМ-а, па су се чланови тог одбора тада су се правдали да због истека мандата немају овлашћења да доносе одлуке.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 7, 2021
