Прочитај ми чланак

Исповест оца погинулог радника у Лучанима: „Не продајем мртвог сина“

0

Отац погинулог радника фабрике "Милан Благојевић" Миломира Миливојевића, Милован, изнео је за "НИН" изузетно потресне детаље из живота након погибије сина, као и дешавања везана са судски процес против директора Радоша Миловановића.

– Мој син је изгорео у обичној памучној наранџастој мајици, само пише напред ‘ракетна горива’. Радош, моћан је то човек, 40 година директор. Он је Јутка лучански. Он поставља начелника локалне полиције, председника општине, директора Дома здравља… И ако хоћеш било који посао за себе или децу, мораш да слушаш тог газду – прича за „НИН“ отац Милован.


Колеге које 34 године раде са мном у фабрици, јели смо заједно и слано и слатко, моји кућни пријатељи који до пре годину и по нису излазили из ове куће, дошли су да подрже директора.
Ипак, након погибије сина, једна сцена му је пала претешко. То је сцена приликом суђења директору Радошу Миловановићу, када су се радници окупили пред судом да дају подршку… директору.

– Знао сам како стоје ствари, подигао сам тужбу против руководства, али ипак на том скупу у Ивањици пред судницом, не знам како нисам доживео инфаркт, када сам видео да су колеге које 34 године раде са мном у фабрици, јели смо заједно и слано и слатко, моји кућни пријатељи који до пре годину и по нису излазили из ове куће, дошли да подрже директора. Пришао сам им, захвалио се и рекао ‘ако сте дошли да подржите мог мртвог сина и мене ја вам се захваљујем’, они гледају у земљу. Не одговарају. А ја им кажем ‘Желим вам сву срећу и здравље и вама и вашим породицама. Ако сте дошли да подржите овог лучанског Јутку, желим вам да доживите моју судбину – испричао је Милован.

Та подршка директору је била толико гнусна, да су радници прешли и у нападе на породицу.

– Испред суднице су ми ти исти радници, пријатељи, колеге, псовали мртву мајку и мртво дете, говорили да хоћу да затворим фабрику. Када им кажем ‘је ли вам савест мирна за 21 жртву, колико је погинуло у тој фабрици, они ћуте. Овде је само у једном дану њих осморо изгубило живот и нико никада није одговарао.

Стан би нам дао, нудио је паре. Рекао сам да ја мртвог сина не продајем.
Уместо да неко одговара, стигле су непристојне понуде за вансудско поравнање.

– А да би нас уценио на вансудско поравнање, терао нас је да прихватимо посао за ћерку у Наменској и за жену, стан би нам дао, нудио је паре. Рекао сам да ја мртвог сина не продајем – истакао је Милован Миливојевић.

Притисци су вршени и на друге начине. Сви сведоци у корист погинулог Миломира Миливојевића добили су отказ.

– Сведоци који су сведочили у моју корист, колеге мог сина, добили су после сведочења отказе, њих тројица. Директор има доушнике на свим странама и зна ко шта ради, ко шта прича, све му дојављују. Зна ко се где креће и с ким пије кафу и шта руча. Тако влада мафијашки бос. Истина је, и ми смо то подржавали. Мој син ишао је свугде да лепи плакате, био је подршка Вучићу где год је требало. А морао је због посла. И он је три године био под уговором на по три месеца. Тако ствари функционишу.

Сви у Лучанима су, због посла принуђени да буду учлањени у Српску напредну странку.

– Овде су изборе водили људи из Инђије, Новог Сада, Панчева. Џиповима су превозили бабе и деде да гласају. Да, ти џипови без таблица то је било код нас. Носили су пакете са уљем, шећером, прикључивали струју, уводили уличну расвету. Мој син је ишао у Ниш и ћерка. И ми сви у Београд. Аутобус је организован из Лучана, из фабрике.

Издали те пријатељи, школски другови с којима си играо кликере у песку. Плакао сам. Да, пред свима.

Присетио се Миилован и састанка код директора коме су присуствовали представници синдиката и колеге радници.

– Нас троје, супруга, ћерка и ја седнемо на једну страну стола, супротно наређани сви око директора. Синдикат и радници. У мени све кључа. Издали те пријатељи, школски другови с којима си играо кликере у песку. Плакао сам. Да, пред свима. Ништа. Нико није стао уз мене – испричао је Милован Миливојевић за „НИН“.

У ивањичком Основном суду води се кривични поступак против директора Радоша Миловановића и двојице фабричких руководилаца, Владимира Лончаревића и Томе Стојића, због сумње да су извршили тешко кривично дело против опште сигурности – 14. јуна 2017. године након експлозије барута погинули су радници Миломир Миливојевић и Милојко Игњатовић. Ново рочиште заказано је за 15. новембар.

                     ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!