Прочитај ми чланак
У Дрвару, на звонику католичке цркве, истакнута је парола „Погинулим хрватским бранитељима“. На први поглед, ништа чудно, јер су и сада на делу националистичка лудила. Следеће реченице показаће колико је то дрско и екстремно.
Прво, у недавном рату Дрвар није нико бранио, а најмање су то радили „хрватски бранитељи“.
Друго, ови тзв. „бранитељи“, гранатирали су Дрвар 43 дана у августу и у првој половини септембра 1995. године, све док из њега нису истерали све (српско) становништво, при чему су убили неколико десетина Дрварчана и много више ранили. (Има озбиљних тврдњи да је све тако договорено, да је Дрвар предат, па чак и да је – продат!).
Треће, гранатирањем и пустошењем града и околине, након његове окупације, запалили су и порушили више стотина станова и кућа, унаказили су град, уништили су сву његову привреду, опљачкали и запалили објекте Музеја десанта, минирали Споменик устаницима и опустошили многе установе, опљачкали у свим кућама и становима већину кућанских апарата и намештаја. Са „бранитељима“ су стигли многобројни Херцеговци и Далматинци који су покупили и отерали више хиљада грла ситне и крупне стоке.
Четврто, крајем 1995. и у току 1996. населили су у град и околину више од 7.000 (седам хиљада) хрватских грађана из Средње Босне којима су саопштавали да ће у Дрвару све бити њихово, тврдећи да је Дрвар био и биће „столни хрватски град“.
Пето, узурпирали су зграду ДТВ Партизан, уз коју су подигли звоник претворивши је у католичку цркву. На звонику су насадили наведену паролу о „погинулим хрватским бранитељима“. Да би иронија била потпуна, та зграда и њено предворје не користи се само за верске обреде, него се ту одаје помен „хрватским мученицима“ из 1941. године, који су у Дрвару и на ширем подручју страдали, а међу њима је било највише злогласних усташа. Ако још додамо да се то збива преко улице где и данас леже велике громаде минираног Споменика устаницима од стране војске Републике Хрватске и ХВО, онда је видљиво са колико су мржње „хрватски бранитељи“ стигли у Дрвар.
Због свега тога што су Дрварчанима учинили ти „бранитељи“ број његових становника је више него преполовљен. По попису 1991. било их је 17.079, од чега Хрвата 34 и Бошњака 33. Сада Дрвар има око 7.500 становника, од којих је око 500 хрватских грађана. Иако је општинска власт у рукама Дрварчана, све конце овде држи кантонална власт. Дрварчани то трпе, јер им је доста патњи и страдања, али има и оних који су погнули главе зарад личних интереса.
Важно је истаћи да све ово знају и мирно посматрају хрватске, али и готово све друге странке. Нису се огласиле ни ових дана када је кантонална скупштина усвојила Закон о уџбеницима у коме нема српског језика, ни групе националних предмета. Амандмани о томе Клуба српских посланика нису прихваћени. (То странке не чине ни у време избора, када се додворавају грађанима).
ПАРОЛЕ У ГРАХОВУ И ГЛАМОЧУ
На крају, не могу да не додам да се све ово догађало и догађа и у Босанском Грахову (као и у Гламочу) где се налази већинско српског становништва. И Грахово је окићено наведеним „знамењем“, паролом о „хрватским бранитељима“ тако што је на тргу испред срушеног Дома културе „Гаврило Принцип“ постављен велики криж (крст) са истом паролом.
(Вечерње новости)
