Прочитај ми чланакИнститут за материјале и конструкције Грађевинског факултета у Београду више пута је протеклих година указивао Арени да прегледа и оцени стање кровне конструкције и главних стубова ове највеће спортске хале у Србији, што је дужна према Пројекту одржавања. Међутим, како тврде из Института, конструкција није прегледана до 2021. године.
Последњи овакав допис Институт је на адресу Арене упутио 15. новембра ове године у којем истичу да су већ уочена оштећења конструкције крова. Неколико дана потом, 19. новембра, на Порталу јавних набавки осванула је објава којом Арена тражи извођача радова за „поправку лименог кровног покривача“. Директор Арене тврди да је хала безбедна и да је пред сваки догађај проверава статичар.
Медији су дошли у посед документа који је Институт за материјале и конструкције 2018. године послао предузећу „Арена Београд“ д.о.о. у вези са предметом „Преглед и оцена стања кровне конструкције и главних стубова Штарк Арене“, у којем се указује на запостављено одржавање конструкције крова које доводи у питање безбедност корисника објекта.
„Непоступање у складу са Пројектом одржавања конструкције доводи у питање безбедност корисника објекта, за шта пројектанти конструкције крова и главних стубова и одговорни пројектант не сносе одговорност”, стоји, између осталог, у овом допису.
Овај Институт је, иначе, пројектант кровне конструкције и главних стубова Арене и аутор Пројекта одржавања.
Према документу у који је портал Н1 имао увид, Институт се на тему прегледа и оцене стања кровне конструкције и главних стубова Београдске арене овом предузећу обраћао у више наврата: 2008, 2016, 2017, 2018. Како нам је потврђено, обратили су им се и 2021. године, а последњи пут, 15. новембра ове године.
Институт у допису 2018. скреће пажњу Арени на чињеницу да „у протеклих 15 година нису обављени прегледи и оцена стања кровне конструкције главних стубова, иако је то предвиђено Пројектом одржавања“.
Констатују и да „постоји потреба за хитним поправкама конструкције крова“.
На питање да ли имају сазнања да је у међувремену предузеће Арена Београд урадило преглед и оцену стања кровне конструкције и главних стубова у самој хали, пројектанткиња проф. др Снежана Маринковић каже: „Институт (иначе пројектант) није израдио стручно мишљење о стању кровне конструкције и главних стубова Београдске арене од 2006. Знамо да конструкција није прегледана до 2021. године, немамо сазнања да ли је Арена Београд д.о.о након тога ангажовала неко предузеће за обављање прегледа, осматрања и оцену стања“.
Грбовић: Нисам грађевинац
Међутим, директор Арене Београд Горан Грбовић, тврди да је то предузеће „ангажовало Институт за материјале и конструкцију који треба да оцени у каквом је стању зграда“ (РТС, емисија “Око”, 18. новембар 2024).
Исто је поновио и у изјави за Н1, иако доступни подаци са Портала јавних набавки то не указују.
„Пре него што почне било који догађај у Арени, било забавни или спортски, нама то одобрава статичар. Кад би случајно рекао да ово није безбедно, ми бисмо затворили Арену – небитно који год да је догађај“, каже Горан Грбовић за портал Н1.
Истиче и да Институт за материјале и конструкције сваке две, три године контролише Арену.
Да ли је кров у добром или лошем стању, не може да каже, јер како наводи – није грађевинац.
Арена Београд д.о.о је пре неколико дана, 19. новембра 2024, објавила јавну набавку где је за предмет набавке наведена „поправка лименог кровног покривача“, што обухвата „преглед стања и станацију кровне конструкције“. Цена је пет милиона динара, без ПДВ.
„Они ће људи то прегледати и добићемо елаборат и тај елаборат ће бити доступан свима, као што су доступне јавне набавке, а елаборат ће радити ИМК (Институт за материјале и конструкције)“, каже Грбовић за Н1.
Констатацију да је тај Институт Арени у више наврата указивао на проблем са (не)одржавањем крова по Пројекту одржавања, Грбовић није коментарисао.
„Чекамо фирму која ће проћи набавку, чекамо елаборат и он ће бити јавно доступан и то је то“, навео је.
