Прочитај ми чланак
Постоји теорија да не постоје глупа питања, само глупи одговори… Можда, али данас у Србији није битно да ли су питања глупа, важно је само да буду прихватљива и да не подсећају на прошлост. Јер ништа горе од оних незгодних питања, још кад их поставите политичарима, па ако су они још и на власти, или је то, не дај боже сам премијер главом и брадом… Е ту настаје проблем, заправо следи казна. И тек тако, оде 20 одсто од плате. Мада, није ни то лоше, шта би да је казна, рецимо, клечање на кукурузу… Пошто, сећате се, неки ипак највише воле новинарке кад лако клекну…
Тако је директор Радио телевизије Војводине казнио новинарку због питања које је на конференцији за новинаре поставила Александру Вучићу. Е, сад повела се полемика око тога што је питање поставила у име Иницијативе младих за људска права, али утврђено је – ниједно правило новинарске етике није било прекршено. Па откуд онда казна? Добро, питање јесте било шкакљиво, незгодно, о премијеровој прошлости и политици коју је некада заговарао…
Али, зар није посао новинара да поставља и таква питања? Најсмешније у свему је што је и сам премијер све окренуо у своју корист, стао у одбрану новинарке у „чијим питањима ужива и на која радо одговара“, па је поручио „Пајтићевом и Чанковом директору РТВ-а да треба да га је срамота“. Само нисмо баш схватили зашто, да ли што кажњава новинаре у његово име, или што их кажњава намерно сада, 10 дана пред изборе…
И док, ето, премијер поручује да је спреман да чује свако питање, имамо случај Синише Малог, који има обезбеђење да га чува од новинара. Па су тако људи из КРИК-а неславно прошли када су покушали да поставе питање градоначелнику док је обилазио градилиште „Београда на води“. Само, зашто Мали није желео да прича о том величанственом пројекту? А, да, новинаре су, ипак, више занимали они његови станови које је, наводно, као директор оф шор фирме куповао у Бугарској… Питање незгодно, градоначелник неспреман…
И није то усамљен случај, примера је много, али која је порука? Иако премијер тврди да цензуре и забрањених питања нема, реалност је другачија. Можда стање у новинарству данас најбоље описује, како је једном приметила и ауторка Инсајдера, она несрећна изјава Братислава Гашића који „воли новинарке које тако лако клекну“… Изјава је двосмислена, сексистичка, срамотна… Али може да пошаље и ону другу поруку, да нису сва питања дозвољена, те да је власт та пред којом новинари морају да клекну… У ствари, садашња власт највише воли када сви грађани клекну.
Зато, пазите шта бирате… или питајте или клечите!
Vesti-online.com
