Прочитај ми чланак

И Србија враћа намирнице Европи

0

laboratorija-namirnice

Не враћа само Европа намирнице Србији, и ми „спуштамо рампу“ за производе из земаља Уније који не испуњавају прописане стандарде квалитета и безбедности. Или, забрана се образлаже истим разлозима као што је недавно, на пример, био случај када је са тржишта ЕУ повучена штрудла са смоквама српског произвођача „Житопрерада ДМ“.

Србија је, тако, због неиспуњавања наших прописаних стандарда, у ЕУ недавно вратила биљни чај из Пољске, млевена зачинска паприка из Шпаније, маринирани рен из Аустрије, биљна маст из Немачке и замрзнути спанаћ, такође из Пољске. У Србију нису „ушли“ ни замрзнута паприка и намаз сродан мајонезу из Чешке, па „тартар“ сос из Белгије, чили у праху из Холандије, печено зрно соје из Немачке, десерт „рум-плочице“ из Хрватске, воћни „нектар“ из Словеније, какао прах из Аустрије и Холандије и сојина сачма из Италије.

– Разлози за забрану увоза су, најчешће, повишена влага и нечистоће, повишен садржај пепела, кадмијума, масти, микроорганизама, стране примесе, истекао рок употребе, мање воћног удела и присуство недозвољеног конзерванса, присуство салмонеле – објашњавају у Министарству пољопривреде.

Инспекцијске службе Управе за заштиту биља Министарства пољопривреде контролишу сваку пошиљку хране биљног и мешовитог порекла за коју је поднет захтев за увоз. Узети узорци се шаљу на испитивање у акредитоване лабораторије, истичу у Министарству.

Узорак – сировине, полупроизвод и готова храна испитују се на основне параметре безбедности, зависно од врсте хране. Контролише се квалитет, присуство пестицида, тешких метала, микотоксина, раде се микробиолошка испитивања, као и испитивање присуства сулфонамида, антибиотика, полихлорованих бифенила… Поред тога, испитује се и присуство генетски модификованих организама, ГМО, радиоактивност, присуство трансмасних киселина… указују надлежни.

УСКЛАЂЕНИ ПРАВИЛНИЦИ

У случају повлачења спорних серија штрудле са смоквама „Житопрераде ДМ“ из Новог Бечеја, у Министарству пољопривреде указују на то да су два иста производа тог произвођача од истих сировина, узорковани и контролисани у две лабораторије у ЕУ. У једној лабораторији резултат анализе је показао 11, а у другој 15 микрограма охратоксина по килограму.

-Наш Правилник о максимално дозвољеним количинама микотоксина у храни је у потпуности усаглашен са европским правилником. Максимална дозвољена количина у производима добијеним од непрерађених цереалија, као и прерађеним производима од цереалија и цереалијама за непосредну исхрану људи је три микрограма по килограму – прецизирали су у Министарству.

(Вечерње новости)