Прочитај ми чланакСрбија је пета земља на свету која губи становништво, док се Хрватска и Босна и Херцеговина налазе међу првих 10 земаља највише погођених депопулацијом. Стјепан Штерц, прочелник Одсека за демографију и хрватско исељеништво на Факултету хрватских студија Свеучилишта у Загребу, истиче да су демографске прогнозе лоше за све три земље и додаје да ревитализација становништва није немогућа мисија, али када би политичари слушали научнике. Петар Васић, професор Демографије на Географском факултету у Београду, каже да је ситуација слична и у Србији, а да у министарству за демографију нема ниједног демографа.
Штерц наглашава да је питање демографије најважнија тема ових простора, којој се не посвећује довољно пажње, а да је губитак становништва најгори процес који нас је захватио.
Када би били уређена земља, када би се томе посвећивала пажња, и када би слушали научнике, ми бисмо се прихватили ревитализације наших простора и то није немогућа мисија. Потребне су кључне стратешке одлуке, међутим тога нема, рекао је Штерц у Новом дану на Н1. Он је напоменуо да се млади не исељавају само због посла и финансија, већ и због неуређености простора, начина политичког управљања и несигурне будућности у Хрватској.
Васић подсећа да су демографи у бившој Југославији још пре 70 година упозоравали на депопулацију, али да то није било видљиво јер је тренутна старосна структура била таква да се рађао велики број беба.
Штерц каже да је пораст депопулације постао изразит када је Хрватска послада део Европске уније и додаје да је један од разлога формирања Уније био да се дође до јефтине радне снаге.
– Развијене европске земље празне југ и југоисток Европе. И њих не забрињава шта ће бити са тим друштвима када се она испразне. То се мора поставити као проблем на нивоу Европске уније – рекао је саговорник Н1 из Загреба.
Додаје да је предлагао хрватским европарламентарцима да поставе то питање у Европском парламенту и да затраже надокнаду „развијене Европе према земљама које су школовале своју младост и као слободно тржиште их усмеравали према развијеним земљама“.
– И мигрантско тржиште би морало да има своју вредност, само што то политички систем не прихвата – нагласио је демограф из Хрватске.
Васић напомиње да поред исељавања младих, земље бивше Југославије имају проблем и са заостатком у очекиваном трајању живота у односу на развијене земље Европе.
Он каже да у Србији јесте расла просечна дужина људског века, али да структура тог побољшања показује да је сав напредак учињен у смањењу смртности одојчади и деце. С друге стране, средовечно становништво данас умире једнако или више него пре 50 година. Гости Новог дана се слажу да државе у региону морају више да ураде на системском решавању проблема депопулације и да је за то потребна политичка воља.
Васић каже да Србија има министарство за демографију, али да у њему нема ниједног демографа. Он подвлачи паралелу са министарством правде и пита да ли можемо да замислимо то министарство без иједног правника.
Штерц каже да је ситуација слична и у Хрватској и да у својој 40 година дугој каријери никада као сада није осетио „такав раскорак између политичког одлучивања и научног промишљања какав се догађа у све три земље“.
– Научници су као некакви дисиденти, као противници извршне власти, а ми смо само на задатку упозоравати јавност на процесе који су неумитни – закључио је Штерц.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 28, 2022
