Прочитај ми чланак
ГРАЧАНИЦА – Живојин Микић (83) из Грачанице, жали што физички није могао да помогне становништву угроженом поплавама у Србији, али је зато на име помоћи дао једино што је имао… Слика овог деке из Грачанице који плачући, због трагедије која је задесила српски народ у поплавама, на пункту за прикупљање помоћи, у летњим папучама доноси да поклони нове ципеле и капут, обишла је претходних дана преко друштвених мрежа готово цео свет.
– Жао ми је што нисам имао више шта да поклоним, али ми је још жалије што нисам у прилици да на лицу места помогнем нашим људима, поготову што сам својевремено увек био добровољац у разним акцијама – понавља Живојин, који је четрдесет година провео радећи као рудар у руднику Кишница. Тихо, као да „мери“ сваку реч коју ће изговорити, док седи на клупи у Грачаници, деда Живојин са сузама у очима препричава слике које су га, каже, потресле највише до сада у животу и које су му натерале сузе.
– Упркос томе што сам радни век провео у руднику и са платом рудара одгајао петоро деце, никада се нисам сажалио над сопственим животом. Никада због себе и својих недаћа нисам заплакао, али сам, гледајући слике несреће која је услед поплава задесила наш народ, плакао као мало дете. Ето и сада плачем чим помислим на недаће које су људи преживели а да не говорим о оним пострадалим.
И док набраја слике које су га потресле, попут човека на крову куће коју је више од половине преплавила вода и који зове помоћ, до старих и немоћних које су екипе евакуисале, али и угинуле стоке, деда Живојин каже да би и свој живот дао за угрожене само када би то вредело…
ПОРУКА
Моја порука људима из угрожених подручја јесте да пре свега сачувају стрпљење. То кажем јер ми Срби на Косову и Метохији знамо колико је тешко издржати у тешким животним условима и окружењу које ти није наклоњено. Њима нажалост природа није била наклоњена, али се надам да ће после свега Бог помоћи српском народу који никако не сме да губи наду – поручује деда Живојин.
(Вечерње Новости)
