Прочитај ми чланак
Млади Арно Гујон (26), инжењер заштите на раду из Лиона, имао је само 18 године када је на вестима видео слике мартовског погрома на окупираним територијама 2004. Видео је да тамо људе убијају и терају из домова само зато што су Срби и у њему се нешто преломило. Пожелео је да нешто учини, некако да помогне. Са две године старијим братом, Беретраном основао је хуманитарну организацију „Солидарност за Косово“. Прикључило им се тридесетак волонетра и кренули су да прикупљају помоћ.
До сада је био 25 пута на окупираним територијама, довезао је 21 конвој хуманитарне помоћи за српске малишане у школама, усамљене и заборављене старце, народне кухиње… Вредност те помоћи премашује милион и сто педесет хиљада евра! И сваком доласку изнова се радује. А тек какву радост он доноси Србима са окупираних територија? Јер Арно је за овдашње Србе и мелем на рану. Има лепе речи за њих, он их поштује, теши, сматра их храбрим. Он је њихова нада да у свету неко зна истину о њима, њиховом животу.
„Прва сазнања о Србији и Србима стекао сам као дечак из дединих приче о некадашњем савезништву два народа и француско-српском пријатељству. Протеклих година, с времена на време, преко медија бих чуо по неки, углавном негативни коментар о Србима, али мартовски погром ме је дирнуо и желео сам да сазнам истину о Косову“, објашњава овај хумани младић на перфектном српском језику.
Сваки његов долазак на окупиране територије значио је и неко ново сазнање о српској историји и култури што га је мотивисало да и даље учи и помаже, каже, најобесправљенијем народу на свету.
Обишао је Високе Дечане, Грачаницу, знају га у Штрпцу, Новом Брду, Ораховац, Осојану, Великој Хочи, Гораждевцу, селима косовског Поморавља… У сећању су му се најјаче урезали први доласци.
„Мислим да су моје срце узела деца коју смо срели 2005. године у једном забаченом селу. Био је снег, а они су у вуненим чарапицама изашли да нас сачекају. Њихови јако сиромашни родитељи, угостили су нас као да су најбогатији. Никада нећу заборавити ни речи једне баке која ми је рекла: ‘Дођите опет код нас, иако немате хуманитарну помоћ. Драго је нама што сте дошли, превалили толике километре да видите да Срби нису звери како нас представљају. Ми смо само људи о којима нико не брине’. Речи те баке и данас ми одзвањају у ушима“, прича млади Француз који је српски језик савладао после непуне две године.
Историју још учи, каже, али има додатну мотивацију и још једног учитеља. Пре две и по године, током боравка у Републици Српској, где је био ангажован на једном француском пројекту из области екологије, упознао је Ивану Гајић, пореклом из околине Зворника, која је рођена и живи у Француској.
„Верили смо се прошле године у манастиру Грачаница“, прича уз осмех Арно и појашњава да је осим веренице и брата у хуманитарни рад укључио и родитеље.
„У почетку су били врло уплашени због мојих одлазака на Космет, а у новембру прошле године сам повео и мајку Жизјан. Одушевила се Србијом, па сада разуме зашто толико волим вашу земљу, а што је најбитније престала је да се брине због мојих долазака.
Арно, који је пре два месеца добио почасну „Медаљу краља Стефана Дечанског“ Епархије рашко-призренске за помоћ косметском народу и даље са члановима своје организације прикупља помоћ за косметске Србе, али жели да активности организације чије је седиште у Паризу и огранка у Мадриду, пренесе на све европске земље јер сматра да проблем Срба на Космету није само српски већ и европски проблем.
– Желим да положај српског народа презентујемо европској јавности, па често гостујем на медијима у свим европским градовима, а у Француској издајемо тромесечни билтен у коме донаторе извештавамо о нашим активностима. Јер, све досадашње хуманитарне акције којима је допремљено на тоне помоћи српском народу финансирали су француски привредници и успешни људи међу којима је више од 5000 Француза.“
Шаље децу на море
Поред недавне акције у оквиру које су допремили десет тона хране народној кухињи у селу Прековцу, „Солидарност за Косово“ организује средином августа одлазак четрдесеторо деце са окупираних територија на море.
„Био сам затечен када ми је једна мајка рекла да малишани из енклава никада нису видели море. Зато ће деца из најизолованијих средина боравити десет дана у хотелу у Игалу где ће имати веома разнолике активности“, каже Арно.
(Новости)
