Прочитај ми чланак

ХРВАТСКИ МИНИСТАР: Бранитељи слушају Цецу, а боре се против ћирилице!

0

ceca-branitelji-1384694790-398539

ЗАГРЕБ – Хрватски министар бранитеља Предраг Матић уверен је да ће сутрашње обележавање Дана сећања у Вуковару проћи без изгреда и тврди да ћирилица није проблем Вуковарчана, већ да су то мала улагања и велика незапосленост.

У прилог томе он наводи да у вукокварским кафићима никоме не сметају српске фолк певачице које су као и ћирилица “симбол рата”, али, каже, нико тако не жели да их партиципира.

Матић, иначе, бивши бранитељ, сада министар коме, како је недавно рекао, такође смета ћирилица и зато не би волео да је види на натписима на улазу у Вуковар, тврди да му није драго што се обележавање једног таквог догађаја сада политизује, без обзира на разлог.

Сматра да сутрашњи скуп у Вуковару не сме бити скуп који на било који начин дотичу дневнополитичке игре. Барем не тог дана, каже Матић.

Министар је додао да је “можда Стожер (штаб)” своје противљење ћирилици започео као “емоционално окупљање незадовољних грађана”, али је врло брзо постао политичко удружење које ју све више страначки обојено.

На констатаицују да је штаб себе промовише као искључивог заштитника Вуковара, Матић каже да је то “искључиво њихова слика о самима себи”.

“Проблем је у томе што се у Вуковар мало улаже, што је велик број незапослених, што је врло мало учињено да се ратна траума ублажи…”, каже Матић И додаје да “Стожер тему која је ствар поштовања Уставног закона претвара у једно политикантско питање, месецима инсистира на њему и стање у Вуковару доводи до крајње напетости”.

МИнистар који показује разумевање за многе, како каже, дилеме вуковарских бранитеља поново не крије да их и сам има, па је зато предложио да “сада натписи буду на државним зградама, а остало, улице и путокази, поступно, када социјална ситуација буде повољнија”.

Он је приметио и да вуковарским ветеранима смета ћирилица на плочама, али не и “ћирилица цајки” које наступају у Вуковару. Није необично, каже, чути Цецу у хрватском кафићу у Вуковару и нико се против тога не буни.

“На жалост, мало којем Хрвату у Вуковару не треште цајке из аута, и то док иду на протест против ћирилице. Но, код многих Вуковараца, оних који не протестују због страначко-идеолошких мотива, ћирилица је тек повод за размишљање о многим другим проблемима који тиште град”, констатује Матић.

Упитан не би ли требало да Цеца буде већи симбол рата него ћирилица, Матић каже да су “цајке свакако симбол рата, али их многи не желе тако перципирати”.

“Смета им ћирилица, али не и да се толико младих тиска на цајкашким наступима. Но, цајке, као ни ћирилица, саме по себи нису ништа криве, као што ни људи који слушају ту врсту глазбе нису ништа мање Хрвати од оних који слушају нешто друго. Само бих хтео да истакнем рупу у логици према којој се једно писмо, које је и хрватско, проглашава српским, а музика која је изворно потекла из Србије слуша се као да је најаутентичнији хрватски фолклор”, навео је Матић.

 

(Танјуг)