Прочитај ми чланакЕпидемиолог Игор Рудан је мудар и добро зна да је – ако желимо да се искобељамо из актуелне пандемије – неопходно платити цену. Када ништа не би радило шездесет дана, економија би доживела колапс, а грађани би остали без новца и у дуговима.
„А због катастрофе за економију, нарашће број незапослених и неликвидних, људи ће се одавати алкохолизму, бити депресивни, патити од несанице, распадаће се бракови, рашће стопе смртности од рака и кардиоваскуларних болести. И на крају, они који су спасени од коронавируса настрадаће од болести које ће бити последица новог таласа сиромаштва и рецесије“, навео је хрватски епидемиолог.
Ипак, овај професор на Универзитету у Единбургу експлицитно је навео какве су мере нужне да би се победио нови коронавирус који је однео већ стотине и хиљаде живота у читавом свету.
Рудан је у објави на Фејсбуку која је брзо постала вирална практично по ставкама навео какве су мере неопходне да Хрватска, али и било која друга земља, постану цоронавирус–фрее зона: херметичко затварање граница, карантин у трајању од барем 30 дана за оне који се из иностранства враћају кући, наредити боравак у кућама свим грађанима пуна два месеца, до самопослуге само најмлађи чланови породице, и то једном у три дана, уз пуну заштитну опрему, оформити мобилне лекарске тимове с преносним респираторима који долатзе на врата, наложити банкама и осталима да не наплаћују рате током та два месеца…
„Контраст је мајка јасноће“ – тако је Рудан насловио своју другу објаву у којој је покушао да објасни да се епидемиолог не боји епидемије, јер зна да сваку може врло ефикасно сузбити, питање је само драстичности мера.
„Многи се чуде како могу бити тако лежеран када пишем и причам о овој пандемији. Али то је као да се некоме ко професионално разминирава минска поља чудите како се лежерно шеће кроз њих. Он понешто зна о разминирању, док ћете ви, шећући се сами кроз минско поље, мислити да вам је свака секунда задња. Слично се збива и овде сада“, објаснио је Рудан.
Рудан је за хрватски Вечерњи лист такође јасно навео шта свако од нас може да учини како би се епидемија ширила што спорије.
Морамо да спречимо да сваки заражени успе да зарази више од једне здраве особе. Ако зарази више од једне особе, у најгорем случају, проблем ће се увећавати, као и оптерећење које трпе здравствени системи.
Повуцимо се у самоизолацију. Ако се налазимо било с ким на ручку или кафи, нека то буде само једна особа, не више њих; носимо рукавице, избегавајмо да додирујемо површине које многи додирују, не рукујмо се и не грлимо док ово траје. Проредимо и посете пензионерима, или их привремено укинимо.
“Једноставно, будимо у затвореном како бисмо могли спасти што више оних који развију тежак облик болести“, истакао је Рудан.
Хрватски епидемиолог упозорио је и да постоји други начин на који вирус може да нанесе велику штету – ако уђе у болницу. Вирус благу болест изазива ако се шири у заједници, али ако доспе у болнице, напада оне најосетљивије, оне са ослабљеним имунитетом и старе, као и оне који већ пате од тешких болести.
Да би се избегло ширење вируса у болницама, заражени једноставно не смеју да улазе у болнице – „све ужасне статистике и извештаји о великом броју умрлих с почетка пандемије приписиве су баш таквим, болнички епидемијама“ – а било би упутно и отпустити на кућну негу све болеснике који могу да преживе и ван болничких услова. Тамо ће бити сигурнији. Уз то, на тај начин се систем растерећује и ослобађају се капацитети за заражене с тешким обликом коронавируса.
Неопходно је тестирати лекаре и сестре што ћешће, али и размишљати мало шире, сматра Рудан – пребацити све лекаре старије од 60 година на одељења са хроничним болесницима где није велики проток људи на свакодневном нивоу, али и спречити тешко стање неког здравственог радника јер то често негативно утиче на морал осталих.
Руданово упозорење у ретроспективи било је још важније и – у неку руку злосутније – када је истакао да се „код епидемија ствари могу брзо окренути против нас због тек мало непажње или неодговорности, те се због само неколико инцидената све може променити“, пошто је свега неколико дана касније регион обишла вест да су лекари у неколико водећих загребачких болница ипак заражени коронавирусом.
„Очито су још увек актуелне речи пруског војног стратега из 19. века Хелмута фон Молткеа који је поучавао да ‚ниједан ратни план неће преживети први контакт с противником‘“, написао је Рудан у наредном тексту за Вечерњи лист.
Он је навео да је назвао колеге из Кине, неке од водећих тамошњих стручњака за глобално здравље, и замолио их да се присете свих непредвиђених ситуација и „уских грла“ с којима су се суочавали док су сузбијали епидемију у Вухану, граду у којем је пандемија почела.
Први и најважнији задатак био је – физички раздвојити заражене болеснике од незаражених у болница. Дневно су тестирани сви пацијенти како би се знало ко је заражен, а ко не. У том тренутку донета је „прагматична, остатку света невероватна одлука“: да се саграде две нове болнице само за заражене, снабдевене стотинама респиратора и јединицама интензивне неге.
Друго „уско грло“ постала су заштитна одела за лекаре и сестре, али и квалитетна обука медицинског особља како се одела правилно користе. Лекари су, док су у оделима, чак носили пелене за одрасле, а Рудан је истакао и да су кинески лекари пронашли начин да заштите своје породице од вируса тако што су или привремено изнајмили станове поред болница, упутили своје породице негде ван града или једноставно остајали да спавају у самим болницама.
Када су сузбијене болничке епидемије, требало је сузбити и епидемију изван болнице, а то је било могуће извести само и једино масовним тестирањем – била је и сезона прехлада и требало је прецизно утврдити ко кашље од грипа, а ко због Цовид-19.
„Кинези су организовали хиљаде малих епидемиолошких тимова који су се јављали на дојаве и ишли по становима, мерили температуру и тестирали људе“, навео је Рудан.
А онда – изолација. Масовна изолација.
„Карантин Вухан/Хубеј био је први експеримент мега-карантина у људској историји која је у кућама блокирала 56 милиона људи“, истакао је Рудан и додао да „ако се епидемија и врати опет неким мањим жариштем, нема сумње да ће Кина знати да угаси такво жариште“.
Рудан је савете које је поделио прво на Фејсбуку, а потом и путем медија, наменио првенствено Хрватској, али се таква аналогија може применити и на друге земље које се боре са пандемијом, односно и на Србију која одавно броји више од стотину заражених.
Кинески механизми одбране од пандемије јесу радикални по себи, нарочито ако се у обзир узму мере које су уведене како би се грађани задржали у изолацији – од претњи смртном казном онима који напусте карантин, до јавног надзора свеобухватнијег него икада досад – а које су на мети критика светске јавности већ неко време, али је непобитна чињеница да је Кина успела да заузда пандемију. О томе како је изгледала борба са новим коронавирусом у најмногољуднијој земљи света говорио је за Њујорк тајмс и др Брус Ејвлорд из Светске здравствене организације који је имао прилике да на лицу места сведочи кинеским напорима, и његови утисци комплементарни су Рудановим – биле су неопходне брзина, новац и машта.
Кина се још увек бори са теоријама завере, мада истовремено покушава да се транформише у хуманитарну силу, а број оболелих у трајном је паду. Штавише, жариште вируса сада је у Европи, и иако би ваљало уложити напоре да избегнемо панику, како је истакао Рудан, од Кине би требало учити и јачање духа и морала које ће нам свима бити неопходно.
„Предстоје нам дани дисциплине, али и заједништва”, истакао је Рудан.
