Pročitaj mi članakProfesor istorije na Filozofskom fakultetu u ZG Tvrtko Jakovina kaže da, ako veruju u to, hrvatski desničari treba da kažu od koga je Stepinac spasavao Srbe.
“Оснивање комисија које треба да „закључе“ да је „За дом спремни“ увредљив или усташки поздрав, бесмислено је, јер ту дилема нема. Бесмислено је и да се у 2016. бавимо тиме да ли је неки поздрав оправдан, иако нико не може да каже да се он употребљавао негде другде осим у НДХ. Путнике у Питсбургу почела су да возе возила без возача, а ми се бавимо давно завршеним стварима“, каже Јаковина.
Према његовим речима случај “српска чоколадица“ је толико бизаран да нико није требало да реагује.
“ Када се већ догодио, председница је могла да каже: требало је да послушам нутриционисте и да деци дам смокве и мандарине, а не нешто од чега ће се угојити. Не видим коме је користило најављивање „истраге“. Реакција показује не само политички неталенат, већ је оштетила функцију председнице, али и међудржавне односе. Ново, либералније вођство ХДЗ после избора у септембру ни код кога у Хрватској није могло да изазове страх, што није био случај са владом изабраном почетком ове године. Чини се, ипак, да немају снаге за „проевропску“ политику какву је могао да води Санадер. Можда то сугерише да су се околности промениле и да постоји проблем са пуно већим духом из боце који је пуштен свуда у Европи“, додаје Јаковина.
На питање да ли је Загреб самостално спустио рампу Београду за поглавље 26 или је то одиграно за рачун већих чланица ЕУ, професор каже да је могућ и тај сценарио.
“Мислим ипак да је и ЕУ и Западу силно стало да се овај празни простор ван ЕУ попуни, да Србија напредује у европским интеграцијама, макар због тога што би вакуум могао да попуни неко са Истока. Да будемо фер, неке од приговора које су изашли на видело Хрватска је износила још за време Милановићеве владе, па блокада није требало да буде превелико изненађење. Са друге стране, нису то све тако озбиљна питања да не могу да се решавају у разумним међусобним односима које још нисмо достигли. Политика ината је лоша, што важи и за Загреб и за Београд”, додаје Јаковина.
Осврнуо се и на захтев за канонизацију кардинала Алојзија Степинца.
“Највише би ме разочарало ако би дошло до онога што се могло чути у Хрватској – да је врх СПЦ почео да тргује. Ако јесте, то би значило да више мисле на оно што је сада и у будућности, него шта је било у прошлости. Наслућује се да за Ватикан постоје потешкоће с канонизацијом. А било би их мање када би хрватски десничари јасно одговорили на питање: ако је Степинац за канонизацију и ако је то између осталог заслужио спасавањем Срба и Јевреја током Другог светског рата, од кога их је спасавао? Од оних који су носили звезду или од оних који су викали „За дом спремни? Јесу ли то исти тоталитарни симболи?”, упитао је Јаковина.
