Pročitaj mi članak

Horor scenario za penzionere u Srbiji: Evo kako zbog jednog papira i greške…

0

Mnogi građani Srbije koji odu u penziju sretnu se sa nečim što se zove privremeno rešenje o penziji. Ono se donosi kada su uslovi za ostvarivanje prava na penziju ispunjeni, ali se ne može odlučiti o konačnom iznosu penzije na osnovu činjenica i podataka u zvaničnoj evidenciji PIO fonda. Problem, međutim, nastupa onda kada neki penzioneri na konačno rešenje o penziji čekaju godinama, a kada ono konačno stigne, umesto konačnog rasterećenja može da ih strefi glavobolja. Naime, ukoliko je iznos u konačnom rešenju manji od onog u privremenom, državi ste dužni da vratite višak novca zbog greške koju je ona napravila.

Наиме, рок за доношење привременог решења о пензији је два месеца након званичног одласка у пензију. За то време пензионери пензију не примају, али, како нам је објаснио председник синдиката пензионера „Независност“ Милош Грабунџија, ипак нису потпуно без прихода и то захваљујући отпремнини коју при одласку у пензију послодавац мора да им исплати.


„Када неко одлази у пензију, послодавац је према Закону о раду дужан да запосленом исплати отпремнину у висини одређеној уговором о раду или општим актом послодавца. Најмањи износ који раднику који одлази у пензију може да буде исплаћен је једнак висини две просечне зараде у Србији према најсвежијем податку“, објашњава Грабунџија.

Проблем, објашњава наш саговорник, настаје када пензионер на коначно решење о пензији чека дужи временски период, а онда, када оно стигне, висина пензије се разликује у односу на оном у привременом решењу.

„Ту онда постоје две опције – ако је износ већи него у привременом решењу, држава ће пензионеру исплатити разлику, али ако је мањи, пензионер је дужан да новац врати“, каже Грабунџија.

Да се ово дешава потврђује и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, који је крајем прошле године на својој званичној Фејсбук страници објавио информације о привременом и коначном решењу о пензији.

„Након утврђивања недостајућих чињеница и података, привремено решење се, по службеној дужности, замењује решењем којим се одређује коначан износ пензије, од дана утврђивања права на пензију. Ако у року од три године од дана правоснажности привременог решења нису утврђене недостајуће чињенице и подаци, аконтативни износ пензије постаје коначан, о чему се доноси решење по службеној дужности“, навео је тада ПИО фонд.

А ако коначно решење стигне пре истека наведеног рока, грађанима следи „лутрија“: да ли ће износ остати исти, да ли ће добити додатан новац или ће морати да га врате држави.

Ако се утврди да је кориснику исплаћен мањи аконтативни износ пензије од коначног износа, ПИО фонд ће исплату износа разлике извршити кориснику у целости, одједном.

Међутим, ако се утврди да је кориснику исплаћен већи аконтативни износ пензије од коначног износа, Фонд ће вршити обуставу до трећине месечног износа пензије, све док се на тај начин износ разлике не измири, осим ако се Фонд и корисник пензије другачије не споразумеју.

Према томе, грађани због спорог доношења коначног решења о пензији и разлике у обрачуну могу остати без трећине месечне пензије, све док не измире „дуг“ према држави.

А будући да је просечна пензија у Србији 33.371 динар, ово значи да би неко ко прима овај износ, могао да, уместо те цифре, месечно прима нешто мање од 22.500 динара, док држави не исплати „дуг“.

Нова.рс послала је упит ПИО фонду о овом проблему, како би нам објаснили зашто се на коначна решења толико чека. Такође, питали смо и зашто се дешава да се износи разликују, од чега зависи да ли ће се рачунице разликовати и колико често се то дешава. Међутим, до завршетка овог текста одговор нисмо добили.