Прочитај ми чланак

Хемичарка: Не знамо шта удишемо, дивље депоније су еколошке бомбе

0

Ми не знамо шта удишемо, можемо само да знамо колико укупно има честица у ваздуху, али шта у њима има и шта их сачињава - то не знамо, упозорила је научна саветница Института за хемију, технологију и металургију Драгана Ђорђевић.

Она је, коментаришући еколошку ситуацију у Београду после пожара на депонији у Винчи, у разговору за лист „Данас“ указала да Градски завод за јавно здравље и Агенција за заштиту животне средине обављају мониторинг, али њихови извештаји садрже само број, али не и садржај честица.

ILUSTRACIJA Printscreen

Ђорђевић је указала да су методе за мерење садржаја штетних честица „захтевне и скупе“, наводећи како то није разлог да званичници говоре како је све под контролом.

„Поштеније је рећи ‘ми не знамо шта имамо у ваздуху’ нисмо у могућности да то измеримо, него да је све под контролом“, рекла је Ђорђевић.

Она је упозорила да и Винча и свака дивља депонија у Србији – а има их више од 1.000 – представљају еколошку бомбу“ и да у овим атмосферским приликама, са изузетно високим температурама које данима трају, свака од њих може спонтано да се запали.

Указујући да у држави није уређен сектор отпада и да је за то одговорно Министарство за заштиту животне средине, Ђорђевић је нагласила да Србија нема уређено разврставање отпада, систем рециклаже и да се на дивље депоније „одлаже органски отпад који производи изузетно запаљив биогас“.

Зато „не чуди што гори Винча, депонија у Новом Саду, а могу да се запале и друге широм Србије“, упозорила је научна саветница Института за хемију, технологију и металургију Драгана Ђорђевић.