Pročitaj mi članak
У Србији, БиХ и Хрватској постоје велике разлике у кажњавању оптужених за ратни злочин. Хрватске судије држе да је злочин чињен “у одбрамбеном рату”
Ратни злочини у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској различито се кажњавају. А разлике нису мале – од три године колико неко може да добије у Хрватској до чак 45 година, колико може да додели Суд БиХ.
На пример, недавно су оптужени за ратни злочин почињен над 34 затвореника, Србина и војника ЈНА, у логору Керестинац кажњени од једне до три године затвора. Као олакшавајућа околност Жупанијски суд у Загребу узео је чињеницу да су “учествовали у одбрамбеном рату”.
Неколико дана касније Апелациони суд Србије је једном од осуђених за исто кривично дело – злостављање цивила у логору Економија, Вуковар – повећао казну затвора са 15 на 20 година.
– Кад се у Србији суди за ратни злочин готово увек се додељује највећа законска казна од 20 година или минимално 15. Ми се увек придржавамо стандарда – каже за “Новости” адвокат Бранислав Тапушковић.
– Међутим, у Хрватској се увек полази од принципа да су оптужени “бранили свој народ”, као да други нису бранили свој. И законска решења и казне које се изричу су старатегија понижавања и кажњавања против Срба, смишљена још када се оснивао Хашки трибунал.
– Суђење по матрици “наши” и “њихови” враћају нас у време ратних политика и патриотског судовања – каже Бранко Перић, судија Суда БиХ. – Забрињавајуће је када судија у оптуженом види борца на бранику домовине, а не виновника тешког злочина против човечности.
Србија и Хрватска, при том, примењују исти закон који је наслеђен из СФРЈ и
Србија и Хрватска, при том, примењују исти закон који је наслеђен из СФРЈ иважио је у периоду 1992-1995. када су дела почињена, а који предвиђа казне између пет и 20 година затвора. Истовремено, Суд БиХ примењује нови закон који предвиђа казне од 10 до 45 година.
– Тако различита законска решења и њихова примена стварају велике проблеме, јер нови закон са већим казнама примењује једино Суд БиХ, док остали судови у региону, укључујући и ентитетске у БиХ примењују стари закон – објашњава адвокат Миодраг Стојановић, који заступа више предмета у Хагу, судовима БиХ и ентитетима.
Тако се може десити, каже он, да неко из Сарајева било Источног, било федералног, уместо 15 година колико би добио у Окружном суду за неко дело, добије 40 у Суду БиХ.
– Законски је предвиђено и да се увек примењује лакши Кривични закон. Ми сматрамо да је лакши стари из доба СФРЈ, док у Суду БиХ, кажу да то није тачно. И то ствара велике проблеме – истиче Стојановић за “Новости”.
Неки правници велике разлике у пресудама објашњавају, како различитим законима, тако и околностима у којима је злочин почињен.
– Суд најпре утврђује чињенично стање, па се узимају олакашавајуће и отежавајуће околности – појашњава Саво Штрбац, правник и директор Докуменатционог центра “Веритас”.
– Хрватски закон предвиђа и посебно олакашавајуће околности. Због тога су у Хрватској могуће казне и испод законског минимума од пет година, нарочито за припаднике хрватске војске. Штрбац, осим случаја Керестинац, наводи и пример Михаила Храстова који је за злочин на Коранском мосту у Карловцу, када је убијено 13 војника ЈНА, добио четири година.
Искуства показују да у БиХ и Хрватској висина казне зависи и од националности.
– У хрватском правном систему, ако се суди Србину за неко дело и Хрвату за исто то дело, казне ће бити различите. Србин ће добити већу, а Хрват мању казну – каже за “Новости” Саша Милошевић, заменик председника Српског националног већа у Хрватској.
Он наводи пример Србина, припадника Територијалне одбране САО Крајина, који је за ударање хрватских заробљеника добио казну од три године и шест месеци затвора. А Хрват који је убио 13 заробљеника кажњен је са четири године затвора.
– Свих ових година суђења у Хрватској су пристрасна и недовољно професионална када су у питању окривљени са српске и хрватске стране – рекао нам је Милорад Пуповац, представник српске националне мањине у Хрватској.
Ништа боље није ни у БиХ. Ако се анализира пракса Одјела за ратне злочине Суда БиХ, добиће се слична слика. Наиме, овај суд је двојици браће, који су Срби, изрекао казне затвора од једанест и десет година за премлаћивање групе цивила бошњачке националности.
У другом случају је једном Бошњаку смањио казну од једанаест на три године, иако је био осуђен за исто кривично дело – физичко и психичко злостављање хрватских цивила војника. Суд као посебно олакшавајућу околност налази чињеницу да су злочини представљали реаговање на претходно “проналажење тела убијених Бошњака”.
– Срби су увек агресори, од Словеније, преко Хрватске до БиХ – каже адвокат Тапушковић. – А за злочине почињене у Добровољачкој, у Пофалићима, на Алипашином пољу, за колону у Тузли, за хиљаде покланих Срба у Сарајеву нико не одговара.
(Новости)
