Прочитај ми чланак
(Танјуг)
Хаг – Тужилаштво Хашког трибунала тражи да Радован Караџић буде оптужен за геноцид у БиХ. Бивши председник Републике Српске каже да није починио геноцид.
“Нећу да тврдим да нисам крив, него да нико није крив, јер није било геноцида“, рекао је Караџић на крају расправе по жалби тужилаштва, које тражи да се у оптужницу врати тачка 1, која га терети за геноцид у седам општина БиХ, почињен у периоду од маја до децембра 1992. године.
Караџић је рекао да је током бављења политиком, као “лекар и писац, а не политичар, дао на стотине интервјуа и изјава и издао на стотине докумената и наређења, али да тужилаштво не може да нађе ниједан конзистентан пасус где би се могла идентификовати геноцидна намера, или намера било ког злочина“.
За говор који је одржао 15. октобра 1991, у Скупштини БиХ, чији је део тужилаштво и данас приказало у судници, Караџић је рекао да је то био “изричито антиратни говор“.
“У том говору, ја не наговарам муслимане да иду у рат, него их одговарам од рата“, рекао је Караџић жалбеном већу.
Он је рекао да трибунал има “обиље доказа да је српска стана предвођена њиме учинила све да не буде рата“.
“Када је рат избио, избио је тамо где је супротна страна хтела. У већини општина није било рата, никаквог насиља, читава насеља су остала, чак и тако где је било сукоба и злочина, било је муслиманских села која нису претрпела штету“, рекао је Караџић.
Он је истакао да је српска страна “правила споразуме са муслиманским вођама европске оријентације“ и да је “одустајала од својих планова у интересу очувања Југославије“.
“Злочина је било, али их је држава санкционисала“, подвукао је Караџић.
Жалбено веће ће одлуку по жалби тужилаштва донети накнадно. Главни претрес на суђењу Караџићу се наставља сутра, када ће бити настављено саслушање генерала Станислава Галића, некадашњег команданта Сарајевско-романијског корпуса Војске РС.
За идућу недељу је најављено да ће у Караџићеву одбрану сведочити Јасуши Акаши, изасланик генералног секретара УН за Балкан од јануара 1994. до новембра 1995.
Тужилаштво Хашког трибунала тражи да се у оптужницу против Радована Караџића врати оптужба за геноцид у неколико општина БиХ, од маја до децембра 1992.
Караџић је, по окончању доказног поступка тужилаштва, крајем маја прошле године, затражио да буде ослобођен по свих 11 тачака оптужнице.
Претресно веће је у својој одлуци, 28. јуна закључило да није изведено довољно доказа који би могли да подрже оптужбу за геноцид у неколико општина, а да је за преосталих десет тачака оптужнице, укључујући геноцид у Сребреници, изведено довољно доказа који би могли да буду основа за осуђујућу пресуду.
Тужилаштво је уложило жалбу, тврдећи да је претресно веће погрешило када је утврдило да није почињен геноцид у општинама и да Караџић није имао геноцидну намеру.
У оптужници се наводе Братунац, Фоча, Кључ, Приједор, Сански Мост, Власеница и Зворник као општине у којима је етничко чишћење достигло размере геноцида.
Оптужба тврди да је Караџић, “као највиша војна и цивилна власт, учествовао у удруженом злочиначком подухвату да се трајно уклоне босански муслимани и босански Хрвати из тих општина путем кампање прогона“.
У расправи пред жалбеним већем, тужилац Алан Тигер је рекао да се, тиме што је тражио да се ослобађајућа пресуда потврди, наводећи да претходна већа у другим предметима у трибуналу нису утврдила постојање геноцида 1992, Караџић позива “на нетачну судску праксу“.
Тужилаштво је и у овој расправи приказало снимак Караџићевог говора пред вишенационалном скупштином БиХ, у октобру 1991, када је он, као лидер Српске демократске странке (СДС), рекао: „Немојте да мислите да нећете одвести Босну и Херцеговину у пакао, а муслимански народ у нестанак, јер муслимански народ не може да се одбрани ако буде рат, овде“.
Геноцидна намера је постојала и веће би могло да осуди Караџића за геноцид, закључио је тужилац Тигер.
У наставку расправе, жалбеном већу ће се обратити Караџићев главни правни саветник, амерички адвокат Питер Робинсон. Уколико буде желео, већу ће моћи да се обрати и сам оптужени.
