Прочитај ми чланакНајвећи број наших суграђана умире од болести које су последица стила живота и које се могу спречити, наводе из Батута
Здравствена статистика показује да су водећи узрок смрти и мушкараца и жена болести система крвотока и кардиоваскуларна обољења.
Пресс-служба Департамента здравоохранения города Москвы
То што у нашој земљи мушкарци у просеку живе 73,1 годину, а жене 78,3 године значи да у просеку житељи Србије живе пет година краће од становника Европске уније. Бар то показују најновији подаци Републичког завода за статистику, а за разлику од Србије, очекивано трајање живота мушкараца у Европској унији је 78,5 година, док Европљанке просечно живе 84 године. Исти извор сведочи да најдуже живе становници Монака – очекивано трајање живота становника ове кнежевине у срцу Европе износи чак 89,4 године, а у најдуговечније Европљане спадају још и становници Сан Марина, Швајцарске, Шпаније, Лихтенштајна и Италије, чији је просечан животни век 83 године. И док становници свих западних земаља имају статистичку шансу да уђу у девету деценију, грађани источне и централне Европе живе неколико година мање. Најкраће се живи у земљама бившег СССР-а – становници Русије, статистички посматрано, живе чак двадесет година краће од житеља Монака.
Иако је пандемија вируса корона у великој мери пореметила статистику морталитета на целој планети, подаци изведени из најновијег истраживања здравља становништва Србије, које су урадили Републички завод за статистику и Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, сведоче да највећи број наших суграђана умире од болести које су последица стила живота и које се могу спречити адекватном исхраном, физичком активношћу, остављањем дувана и превентивним здравственим прегледима.
Здравствена статистика показује да су водећи узрок смрти код особа оба пола болести система крвотока, чак 52 одсто смрти прати дијагноза – кардиоваскуларна обољења. Свака пета особа умире од онколошких обољења, док су на трећем месту болести система за дисање, од којих умире пет одсто људи. Болести метаболизма кривци су за три одсто смрти годишње, док су болести система за варење одговорне за исти проценат морталитета. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85 одсто превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика – пушењем, неправилном исхраном и физичком неактивношћу.
И поред великог напретка у превенцији, дијагностици и терапији, шећерна болест незаустављиво се шири, па бројке говоре да чак 710.000 особа у Србији има дијабетес. У Србији је дијабетес пети водећи узрок смртности и пети узрок оптерећења болешћу, Ипак, ова болест се може спречити. Једноставне промене начина живота показале су се као ефикасне у превенцији или одлагању почетка дијабетеса типа 2. Треба постићи и одржати здраву телесну тежину, бити редовно физички активан, јести здраву храну, избегавати унос шећера и засићених масти, имати правилан режим исхране и избегавати употребу дувана.
Сваке године у Србији најмање 15.000 људи превремено умире због последица пушења, а употреба дувана повезана је с настанком бројних болести. Подаци говоре да трећина становништва Србије повремено или стално пуши, а готово да нема органа у телу на који дуван нема штетан утицај. Од свих смртних случајева узрокованих кардиоваскуларним болестима, петина је узрокована употребом дувана и изложености дуванском диму. Пушење је повезано и са раком плућа, а употреба дувана повезана је с оболевањем од других малигних обољења, као што су рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха.
Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” сведоче да сваке године 36.000 особа добије дијагнозу малигне болести, а рак однесе око 20.000 живота годишње. Према проценама Међународне агенције за истраживање рака, Србија спада у земље са средњим ризиком оболевања од рака јер се налази на 12. месту од 40 европских земаља, али с високим ризиком умирања од малигних болести у Европи – на другом месту одмах иза Мађарске. Највише пацијената оболева од рака плућа, дојке и дебелог црева и ове три врсте чине једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету.
Катарина Ђорђевић
