Прочитај ми чланакПредуго чекајне, а потом отказивање прегледа, немогућност доласка до специјалисте, као ни израде снимака, анализа и тражење здравствене помоћи у приватним медицинским установама за које је потребно издвојити доста новца…
То су утисци наших читалаца који су попуњавањем анкете поделили своја искуства приликом одласка код лекара, а поводом обољења која нису била изазвана вирусом ковид 19.
Ilustracija: Depositphotos/ sudok1
Од више од 200 људи који су попуњавали анкету на порталу Данаса, половина њих је потврдно одговорила на питање да је посећивала лекара због здравственог проблема који није био изазван корона вирусом, а друга половина одречно.
Људи су се најчешће јављали лекару због хроничних обољења (57 анкетираних), следе посете због физичке повреде (17), затим респираторне инфекције, гинеколошки прегледи, стомачни проблеми… Анкетирани читаоци су помоћ лекара затражили и због срчаних проблема, карцинома, хируршких захвата, кожних обољења, психичких и других здравствених сметњи.
Маријана Петровић, једна од читатељки која је одговарала на упитник, није имала проблема приликом посете. Како каже, није проблем кад се већ стигне код лекара, већ је проблем што нема термина за додатне прегледе, као што је снимак плућа.
– Пошто није ургентно, чекам, али је неизвесност непријатна. Неопходни преглед специјалисте морала сам да платим приватно – истиче она.
Тијана Дајић поводом свога искуства указује да су лекари љубазнији него обично, али са тешком повредом кичме, укљештењем од кога пада у несвест од бола, већ месец и по дана није у могућности да буде прегледана и да повреду сними.
– Свима сам смешно небитан болесник. Буквално немам где да одем, осим приватно, а за то ми треба око или преко 15.000 динара које немам – наглашава она.
Највећи број примедби, али и највећи број испитаника, био је из главног града, али су нам се јављали и читаоци из других крајева Србије.
– Све похвале за медицинско особље Сомборске болнице – поручује Јасна Петрик.
Она није имала никаквих проблема приликом посећивања медицинара. На општој пракси добила је упут за вађење крви, упут за хитну хирушку амбуланту, урадили су јој ЦТ скенер, ултразвук, а кад је доктор одредио дијагнозу, урадила је и тест на ковид 19. Била је негативна и остала је у болници на операцији.
Оцењујући рад лекара, највећи број испитаника 35 од 106, дао је медицинским радницима максималну оцену од пет звездица. Оцену један дало је 25 испитаника, 14 особа је штиклирало четири звездице, тринаесторо њих није оценило рад, две зведице је дало десеторо људи, а са три звездице је деветоро њих оценило рад медицинара.
Оно што је као учестали проблем испливало на видело је да су они коју су били у финансијској могућности или пак били принуђени, често посећивали приватне медицинске установе. Неки од њих, са озбиљним здравственим проблемима, нису били у прилици да себи приуште „то задовољство“ због ниских пензија и примања.
Владан Трифунац каже да му је преглед отказан два пута, у априлу 2020. у болници Безанијска Коса и у јануауру 2021. на КЦ Србије, са образложењем да нема ко да га обави.
– Ваљда ће кад добијем карцином онда имати ко да ми помогне да лакше умрем – коментарише он.
Према његовим речима, нема проблема кад се стигне до доктора, већ је највећи проблем дуго чекање, по више месеци на преглед.
– И онда кад дође време, седам дана пре вам преглед откажу, па све наново. Заказуј код специјалисте, чекаш пар месеци, па кад он наложи преглед, опет заказуј, па чекај пет, шест месеци, и кад дође време за преглед, они те позову и откажу са образложењем да су лекари болесни или у, Батајници лече Ковид. Верујем да бих, кад би заказао код приватника тај преглед, који иначе коста 28.000 динара, пронашао све те болесне и заузете лекаре – сматра Трифунац.
Он указује на то да је најгоре што ће после ковида наступити још гора епидемија свих осталих болести, а нарочито карцинома.
– Нисам ни ушла, начелник Дома здравља Раковица, који се затекао ту, ме је послао куци. Прво ме је питао зашто сам дошла, показала сам му чудну израслину на руци која ми је, буквално, преко ноћи никла и хтела сам да узмем редовну терапију за хипертензију и тахикардију. Рекао ми је да ћу за то на руци морати да се стрпим, а да за терапију оставим податке па ће ми бити продужена. И то је урађено половично, добила сам један од два обавезна лека – то каже Данијела Радосављевић, која је такође попуњавала упитник.
Она примећује да људе углавном сви шаљу код приватника, јер, „ваљда код њих ковида нема“.
Марија Лукић поводом њеног искуства каже да је лекар опште праксе одбио да је прими јер је имала дијареју и једнодневну температуру која је прошла неколико дана пре њеног одласка код њега. Упутио ју је у ковид амбуланту.
– Када сам позвала ковид амбуланту, посаветовали су ме да тамо не долазим јер по симптомима мисле да није инфекција короном и да постоји опасност да ћу се тамо заразити. Била сам принуђена да платим приватног лекара који ми је успоставио дијагнозу која није у вези са инфекцијом корона вирусом – објашњава она.
Још један учесталих проблем кога је више анкетираних саговорника истакло је отежано долажење до специјалиста. Ана Петровић истиче да је без проблема том приликом посетила доктора, а своје искуство описује као одлично.
– Ја сам имала среће, једина замерка је то што може да те прими искључиво твој лекар у својој смени, а ако је у ковиду, дуго се чека код дежурног лекара. Велика замерка је што се не може доћи до специјалисте, а интервенције – инфекције, превијање, су вишеструко спорије него пре годину дана – примећује она.
Идеална прилика за реформу здравственог система
– Забрињавајућ је податак да је од почетка епидемије па закључно са децембром 2020. године, према подацима РЗС, умрло 12.845 људи више од десетогодишњег просека, а о односу ковид и не ковид узрока смрти, верујем да ћемо причати у будућности – то за Данас запажа др Бојан Дерета, изабрани лекар и члан ИО Уједињени против ковида, са којим смо разговарали о томе како је цела ситуација изгледала из угла медицинских радника.
Грађани Србије током пандемије принуђени да одлазе код приватних лекара (ВИДЕО) 3
Делећи лична искуства и искуства колега поводом ситуације „на терену“, од почетка избијања епидемије код нас, а поводом пацијената који нису оболели од короне, већ су лекара посећују због других проблема, Дерета каже да су дугогодишњи нагомилани проблеми у здравству, испливали у време пандемије.
– Иако се о томе мало прича, запослени у установама примарне здравствене заштите, поднели су огроман терет током трајања епидемије, јер од марта прошле године, поред редовног рада и лечења не ковид пацијената у нарочито отежаним условима, лекари и сестре раде у ковид амбулантама домова здравља, а исте раде седам дана у недељи – објашњава доктор.
Према његовим речима, последњих годину дана, огроман изазов је стављен пред општу медицину јер су понекад били принуђени да решавају здравствене проблеме који превазилазе њихове вештине.
– Упркос епидемији ковида 19, живот се наставио и људи су наставили да обољевају па је било изузетно тешко збринути те људе јер је већина установа секундарне и терцијарне здравствене заштите, била у ковид режиму, па смо сви заједно били принуђени да се сналазимо. Сваки дан смо стрепели јер нисмо били сигурни да ћемо свако стање успети да решимо и најтежи тренуци су били када пацијент захтева хоспитално лечење и додатну дијагностику, а ви немате куда да га пошаљете. Тачније, имате, али знате да колеге у болницама такође изгарају и нису увек у могућности да збрину сваког пацијента којег пошаљете – истиче он.
Дерета каже да све болести, стања и повреде које се дешавају ван епидемије, постоје и током епидемије. Како указује, поред акутних стања и новооткривених болести, већина хроничних болесника са хипертензијом, дијабетесом и цереброваскуларним болестима, које спадају у најчешће, су се погоршали јер им нису били доступни специјалистички прегледи и чешће контроле, које њихово стање захтева.
Такође, напомиње да се током претходне године јављало доста људи са психичким проблемима – онима који их имају од раније, исти су се интензивирали, а за доста људи који до сада нису имали психичке тегобе, пандемија је била окидач да их добију.
– Брига о менталном здрављу становништва мора да буде једно од најважнијих стратешких циљева државе у будућности јер је инциденца менталних болести била у порасту и пре пандемије, тако да сада можемо очекивати пандемију истих – наглашава лекар.
Поводом резултата анкете коју су попуњавали наши читаоци, Дерета објашњава да се, током пандемије, често дешавало да пацијенти који су у финансијској могућности, обављају потребне прегледе у приватним здравственим установама. Основни разлог је била слаба доступност или потпуна недоступност здравствене заштите, па је некима то био једини начин да дођу до медицинске помоћи.
– До данас је остало нејасно зашто се приватне здравствене установе нису укључиле у ковид систем, јер Закон о заштити становништва од заразних болести предвиђа њихово укључивање у време епидемије, пошто су имале и кадар и инфраструктуру да помогну. Или зашто се нису активно укључиле макар у збрињавање не ковид пацијената, јер би тако доста помогли и колегама и грађанима – пита се овај медицински радник.
Упитан у којој мери се број посета лекару повећао током короне и како је то утицало на здравствене раднике и, генерално, целокупну ситуацију у здравству у нашој земљи, одговара да иако нема прецизне податке, његов лични утисак је да је око 70 процената укупних здравствених проблема становништва било везано за лечење ковида и последица истог, а остатак, проблеми који нису били повезани са ковидом.
Он из искуства многих колега, зна да су и многе везе, бракови и пријатељства, стављени на испит, јер су ненормални радни распореди, одсуство од куће и енорман стрес на послу, представљали изазове за међуљудске односе, када се вратите у ‘нормалу’.
– Да су надлежни урадили све што је у њиховој моћи, Удружење Уједињени против ковида, не би било основано. С обзиром на неспремност нашег здравственог система у одговору на пандемију и огромну жртву коју су поднели здравствени радници због лоших процена сопствене државе, пандемија ковида 19 је била ‘кап која је прелила чашу’ тако да су дугогодишњи нагомилани проблеми у систему здравства, кулминирали у доба пандемије и довели до формирања струковног удружења које се од почетка рада поставило као корективни фактор и покушало аргументованим предлозима да побољша и унапреди здравствену заштиту грађана од ове пошасти – закључује Дерета и додаје да нас је вишедеценијско урушавање здравственог система и непостојање политичке воље за суштинском реформом, довело на ивицу амбиса.
Зато он сматра да је ово идеална прилика за праву, а не козметичку реформу здравственог система, која захтева ширу друштвену расправу, и прилика да струку вратимо на место које јој припада, како жртва коју су поднеле његове колеге, не би била узалудна.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 28, 2021
