Прочитај ми чланакМуке људи који изненада, некад и после више деценија, открију да им је грешком додељено више ЈМБГ. Могуће поновно вађење свих докумената. Хрвати и још неки укинули јединствени број
ГОТОВО нестварно звучи податак да неко може да има два матична броја. Још нестварније да су оба била – важећа. И то годинама и ко зна колико би то трајало да грађанину Петру З. није украден пасош.
– Кад ми је стигао позив из полиције био сам уверен да су ми пронашли ствари, јер су уз пасош провалници из куће однели и друге вредности – каже нам Петар. – Нашао сам се у чуду када су ми рекли да ме зову због нетачног матичног броја.
Полиција му је објаснила како да исправи грешку: да прво погледа у матичне књиге у месту рођења.
– То значи да би требало да се упутим чак до Пријепоља, где сам рођен, као и у друго место где сам одрастао и добио први лични документ. Могуће да је ту направљена грешка – говори наш саговорник. – Објаснили су ми да мора да се утврди који је старији матични број, да ли онај који је у свим мојим документима или овај који се први пут појавио у електронској бази података из мог места рођења. Тај извод са мени непознатим бројем, за који нисам знао ни да постоји, унео је забуну, јер, ако се утврди да је тај број „старији“ од оног који одувек користим, уследила би замена свих докумената…
У МУП кажу да су грешке у вези с матичним бројем углавном из времена када су се подаци уносили ручно. Те грешке се сада исправљају. Уколико се утврди да неко има два или више матичних бројева, они се поништавају и оставља се или додељује исправан, а они који су поништени не могу се доделити другоме.
Закон о јединственом матичном броју је ступио на снагу 1. јануара 1979. и он прописује да се јединствени број деци рођеној после тога одређује по месту рођења. Уколико грађанину није одређен матични број, надлежни орган мора да га одреди приликом пријаве пребивалишта и издавања личне карте. Тако је после ступања на снагу овог закона највећем броју грађана и одређен ЈМБГ.
НАШ саговорник Петар је био упоран. Одгонетнуо је да је проблем направљен 1984. Тада је спроведена велика акција додељивања јединствених матичних бројева сваком грађанину СФРЈ.
Због све раширеније крађе идентитета неке земље су од овог броја одустале, попут Хрватске. За то је био и повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић.
– Такав идентификациони број има два лоша својства – каже Шабић за „Новости“. – Прво, непотребно много говори о лицу коме припада јер садржи доста личних података, и друго, баш зато што се заснива на непроменљивим личним својствима и сам је непроменљив за цео живот. А ако неко дође у позицију да га злоупотребљава, јер је често „кључ“ за улазак у базе података, власник броја не може да га мења.
То значи да ће онај ко једном дође у посед вашег ЈМБГ помоћу њега моћи да израђује лажна документа, отвара фирме, купује и продаје робу преко интернета или злоупотреби ваше право гласа. Због тога је, каже Шабић, много боље да идентификациони број функционише као пин-код и не говори непотребно о власнику, и да је у случају потребе промењив.
– Највише сам се залагао за напуштање ЈМБГ у време када смо мењали идентификациона документа, уводећи нове, биометријске, „паметне“. А кад је та прилика пропуштена, шансе за реализацију те идеје битно су смањене, будући да је за промену докумената потрошен огроман новац и да је тешко замисливо да се то у кратком року учини још једном. Зато апелујем на све да ЈМБГ што је могуће мање користе. Он је крајње озбиљно компромитован, посебно после компромитације комплетне базе личних података пунолетног становништва преко сајта Агенције за приватизацију.
