Прочитај ми чланак
Контролисаним медијима није само циљ да носиоце власти деградирају већ да их, као и све грађане, убеде да је све већ изгубљено.
Сада, када су у очекивању одговора српског вођства на ултиматум о Космету, српски медији већ започели са подизањем панике међу грађанима, и када се ствара јавност која би требало да натера Николића, Дачића и Вучића да потпишу ту антидржавну одлуку, пружа нам се свима добра прилика да схватмо колико дуго већ живимо у околностима које не могу да се оцене као нормалне.
Многи од нас су се већ толико саживели са том чињеницом да више и не очекују било какав позитиван расплет.
Насупрот њима, држим да морамо да очекујемо позитивне помаке, али под условом да се и сами вратимо у нормалу, да не дозволимо да нам други замагљују видике и гурају нас у безизлаз.
На томе, наравно, највише раде медији који су под контролом ЕУ и САД. У последње време покушавају да нам, као готову ствар, представе да ће највиши представници државе Србије да изврше велеиздају, а да ће, уколико то не ураде, Србиу задесити сам армагедон.
Српски медији носиоце највиших државних функција у Србији третирају као пајаце са којима Тачи и његови ментори могу да раде шта год им падне на памет.
Они чак више уважавају човека – коме су сами српски судови пресудили за ратне злочине, за које га основано сумњиче чак и европске институције, које заступа тужилац Дик Марти – него највише представнике државе Србије. То тако нити треба нити сме да остане.
УТЕРИВАЊЕ У ЛУДИЛО
Строго контролисаним медијима није једини циљ да носиоце највиших државних функција у Србији деградирају и извргну руглу и подсмеху. И њих, као и све грађане Србије, убеђују да је све већ изгубљено, да ништа не може да се уради, нити да било шта од нас зависи. Зашто онда врше притисак на нас?
Строго контролисани медији имају разумевања искључиво за ставове Албанаца, интересе Срба и државе Србије не помињу или о њима говоре са презиром. Пуно простора дају онима који величају издају, а готово нимало онима који енергично и доследно бране наше позиције.
Строго контролисани медији иду чак и корак даље. И њима је јасно да при здравој памети нико не би ни помислио да Албанцима поклони Косово и Метохију. Да све друго оставимо по страни и задржимо се само на ономе што евроатлантисти најбоље разумеју: може ли да се очекује да ћемо да поклонимо нешто што вреди више десетина милијарди долара? Зашто бисмо то урадили?
Зашто бисмо, истовремено, укидали на тај начин државу Србију и отварали нова жаришта и процес њеног комадања. Ко такву ствар може да уради? Само онај коме потпуно екстремна и логички измештена ситуација може даизгледа нормално.
Управо због тога се и врши невиђена медијска кампања са циљем да се грађани Србије, а поготово носиоци највиших државних функција у Србији утерају у лудило не би ли се преварили да поклоне Косово и Метохију Албанцима.
У ту сврху користе се и разни други трикови. Игра се пресинг по целом терену, да би носиоци највиших државних функција у Србији били у додиру само са онима који величају издају. Додељују им се тутори који их свуда прате са задатком да их контролишу и усмеравају њихове активности.
Користе се и бројни маркентишки трикови, углавном већ излизани: од отрцаног узми или остави, преко разних „акција“ по систему ово нудимо сад и никад више (само 2. априла), до исто тако добро познатог усмеравања пажње на мушицу, да би се другој страни провукао слон. Ту је и сужавање оквира за тражење решења само на онај простор у којем не постоји повољно решење за Србију.
Колико су цинизам и осионост строго контролисаних медија, најбоље се види када се острашћено обруше на нас због тога што не прихватамо њихово утеривање у лудило и не прихватамо да нас третирају као малоумнике.
Када неко од функционера у Србији покаже чврстину и енергичност у одбрани легитимних и виталних интереса државе Србије, то у строго контролисаним медијима изазове читаве салве беса, мржње, огорчења и запрепашћења, што терапија утеривања у лудило још увек није дала жељене резултате.
НОРМАЛНА ДРЖАВА
У кризним временима и смутним ситуацијама увек је добро да се људи врате изворним принципима, провереним истинама и провереним вредностима. За почетак би требало да се у нормалу врате најважнији односи у држави, између грађана и носиоца највиших државних функција.
Грађани, својим гласовима, указују велико поверење и чине велику част онима које су изабрали. Носиоци највиших државних функција, уз велику част, добијају и огромну обавезу да не изневере очекивања и да уложе себе до краја, радећи у најбољем интересу државе на чијем челу се налазе и грађана који су им поклонили поверење.
То је основни принцип на којем почива демократија. Носиоци највиших државних функција и грађани Србије нераскидиво су повезани снагом датих обећања да ће се Косово и Метохија сачувати у саставу Србије и добијених гласова за вођење такве политике. Притисака је увек било и биће. И што су јачи притисци споља то је већа потреба да ми изнутра будемо сложнији, јачи и одлучнији.
Вратимо се у нормалу. Доста је приче о паклу, судбоносним данима, коначним решењима. Србија се није одрекла Косова и Метохије ни под НАТО бомбама, па зашто би сада поклонила тапију Албанцима? Током НАТО бомбардовања Албанци су имали велику шансу да освоје бар део територије на коју су бацили око. Али, нису.
Показало се да је Србима стало до Косова и Метохије. Војнички су бранили и одбранили територију. Часно и витешки, упркос томе што су Албанци имали огромну НАТО подршку из ваздуха. То је чињеница која мора да се уважи јер је садржана и у резолуцији УН 1244.
Косово и Метохију КФОР контролише војнички, тапија припада Србији, а Албанци на већем делу чине већину. То изискује преговоре, дуге и стрпљиве јер брзог и лаког решења нема, као и свуда у свету у сличним ситуацијама. Наведене чињенице морају да се уважавају, као и право Срба на једнак третман.
ЕУ ПРОКРУСТОВА ПОСТЕЉА
Строго контролисани медији убеђују нас да треба Косово и Метохију да поклонимо Албанцима да бисмо можда добили датум. На страну то што у овом случају можда, као и код жена, значи „не“. Ради се о томе да треба да будемо довољно малоумни (утерани у лудило!) да бисмо дали највредније што имамо, а да заузврат добијемо велику шарену лажу.
Да прихватимо услов какав није имала ниједна држава до сад. Да нас привежу, као за Прокрустову постељу. Да нам одсецају део по део државне територије да би нас свели на меру коју су нам одредили. Да издахнемо у најстрашнијим мукама, а да зору и не дочекамо.
Јасно је да то није пут којим сме да се иде и да морамо сами себе да штитимо и уважавамо, да би нас и други поштовали. Чинећи огромне уступке последњих месеци наши изабрани представници ништа добро нису добили за Србију. Са таквом политиком мора да се престане, морамо да се вратимо себи и својим интересима.
Зато очекујем да наша делегација одбаци све ултиматуме и покаже непоколебљиву одлучност и чврстину у одбрани интереса Србије. Да после тога окупе најбоље и најспособније који су нам преостали, да се сви мобилишемо и покренемо у решавање великог броја горућих проблема. Сувише смо времена смо изгубили идући путем „без алтернативе“. Своје проблеме само сами можемо да решимо на прави начин.
