Прочитај ми чланакПосле два месеца од пуштања у рад гондоле на Златибору, данас је и Копаоник добио гондолу. Иако им је намена иста, принцип кретања и систем такође, по цени коштања рекло би се да су у гондолу на Копаонику ипак уграђени неки племенитији материјали јер је разлика у цени драстична. Гондола на Копаонику је око два и по пута краћа, а цена дупло већа. Скупљу је финансирала држава, а јефтинију, најдужу на свету, платила је општина Чајетина. Разлика је и што је златиборску у рад пустио председник Србије Александар Вучић, а жичару на Копаонику премијерка Ана Брнабић.
Дужина гондоле на Копаонику, Брзећа –Мали Караман је 3.600 метара а висинска разлика је 843 метра. Од почетне до крајње станце може се стићи за 12- 15 минута. Вредност инвестиције 27 милиона евра а изградњу гондоле на Копаонику финансирала је Влада Републике Србије. Према речима директора ЈП „Скијалишта Србије“, у укупну цену инвестиције улазе и пратећи садржаји.
Foto: zlatibor.org
„Сама гондола са 28 стубних места и 74 кабине које ће превозити по 10 путника, коштала је око 16,5 милиона евра плус ПДВ. Гондола ће превозити 1.600 путника у сату а пројектовани капацитет је 2.400 путника. Поред система гондоле у пројекту је и око 3.000 квадрата објекта, почетна и две међустанице, гаража за кабине а на пролеће ће бити урађена и нова ски стаза. Укупна вредност пројекта је 22.495.000 плус обрачунати ПДВ. Носилац пројекта је фирма Леитнер а извођење радова је поверено домаћим фирмама“, рекао је за портал Нова.рс директор ЈП „Скијалишта Србије“ Дејан Ћика.
За само два месеца Србија је добила две гондоле, 14.децембра на Златибору и данас на Копаонику. Намена и једне и друге је иста али се ипак разликују. Цена копаоничке, коју је финансирала држава, када се у обзир узму сви параметри, од златиборске је коштала два пута више, можда затао што су Чајетинци своју гондолу плаћали својим парама.
Директора ЈП „Скијалишта Србије“, питали смо и како коментарише разлику у цени две гондоле, на шта нам је рекао да су разлике бројне које су условиле цену коштања те да би прво требало да се провозамо у обе гондоле па да поставимо такво питање.
„Прва разлика је у броју кабина, друго је терен, јер се 2/3 налази под нагибом од 60%, стубови су висине 30-40 метара који су постављани из хеликоптера. Сама гондола није коштала 27 милиона евра већ непуних 20, остало су пратећи садржаји. Опрема за гондоли на Златибору је купљена пре седам-осам година а цене скијашке опреме на годишњем нивоу расту 3-4%. Гонголе нису исте као што су и мерцедес и фића аутомобили али са великим разликама“, рекао је за наш портал Ћика.
Присуствујући свечаном пуштању у рад гондоле, премијерка Србије Ана Брнабић, данас је у Брзећи рекла да је ово друга гондола у Србији у последња два месеца, те да су обе коштале 40 милиона евра.
Изградња гондоле на Копаонику није привлачила пажњу јавносто како је то било у случају златиборске, за коју су се Чајетинци годинама борили са државом која је разним дозволама кочила и оспоравала реализацију тог пројекта. При том, најважнија чињеница у случају гондоле на Златибору, јесте да Влада Србије у њу није уложила ни један једини динар. Општина Чајетина је за гондолу из свог буџета издвојила 13,5 милона евра , што је укупна инвестиција, са урачунатим ПДВ.
Дужина Златиборске гондоле је 9 хиљада метара, око два ипо пута је дужа од гондоле на Копаонику. Тренутно располаже са 55 кабина истог капацитета, десет путника. Терен на Златибору захтевао је 36 стибних места који су распоређени од почетне, преко међустанице па до врха Торника. За само месец дана рада превезла је више од 30.000 путника па су очекивања да ће се инвестиција, уместо за планираних десет година, отплатити за дупло краће време. Како би се избегла чекања, Чајетина ће усвоју гондолу инвестирати додатних пола милиона евра, колико је потребно за набавку још 20 кабина.
