Прочитај ми чланакГодишњица страдање Срба у Подрињу обележена је 7. јула на гробљу у Братунцу, код централног Спомен-крста.
Служен је парастос за више од три хиљаде српских цивила и војника средњег Подриња који су страдали током прошлог рата у Босни и Херцеговини. Тог дана, у Братунцу су били сви високи званичници из Републике Српске, са председником Милорадом Додиком на челу. Али и делегација Србије, као и бројне друге званице.
Bratunac
А јуче, 12. јула, већ традиционално се у селу Залазје надомак Сребренице, служењем парастоса, прислуживањем свећа и полагањем цвећа код споменика и костурнице, обележава страдање српских цивила и војника који су убијени на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе, Залазје и братуначким Биљача и Загони.
Тог дана убијено је 69 и заробљено 22 војника и цивила. Од заробљених није преживео нико, подсећа Дојче веле.
Саучесници, на штету оба народа
Јуче у Залазају – само изасланик председника РС Миладин Драгичевић, начелник општине Сребреница Младен Грујичић, делегације суседних општина и борачких удружења. Од других високих званица – посебно страних – није био нико.
Појава Ибрана Мустафића на скупу изненадила је све. Он је рекао да је још пре три године желео да дође, али му полиција није дозволила. И додао:
“Дошао сам да одам почаст за осморо заробљених, па брутално ликвидираних Срба. Они су били у затвору у Сребреници и одатле су одведени недалако одавде на градско сметлиште. У тој групи су били судија Слобадан Илић и медицинска сестра Рада. Као тадашњи посланик и председник Извршног одбор СО Сребреница, дужан сам да им одам почаст. Они нису страдали само од људи из тзв. мог народа, они су између осталог и жртве оних који су чинили злочине у Братунцу у мају ’92. године. Они што су их овде побили, саучесници су оних који су убили мог брата и целу моју фамилију. Јер они су и тада сарађивали, а то раде и данас, у коалицији, на штету оба народа“.
“Геноцид о коме нико не прича“
Окупљени Срби о својим жртвама нерадо говоре и тешко је наћи саговорника. Ево шта нам је рекао Милан Ранкић који је у Залазају изгубио брата: “Осећам тугу и бол. Сваке године иста прича. Ено, на споменицима се види све – 1943. године није остало живо овде ни најмлађе дете. Усташе су све побили. У овом рату поново смо изгинули на кућном прагу. Никог нисмо напали и опет ми Срби смо криви. Данас највише причају оне исте жене што су тада ишле за њиховом војском и лупале у шерпе. Немам ти шта више причати.“
Начелник општине Сребреница Младен Грујчић: “Петровдан је велики српски празник. Некада је то била само слава и време када су се Срби радовали. Сада је постао и симбол страдања српског народа – на овом месту које представља стратиште на којем су Срби убијани у сваком рату. Зато на овај дан тугујемо за убијенима, али и због неправде која нам се чини константно. Онај ко се осмели да говори о страдању српског народа, постаје непријатељ број један другој страни. То је оно што нас дели и док год има људи који тако размишљају, ми не можемо успети у нашем циљу – а то је нормалан живот, живот у миру, једних поред других.“
ЗАШТО НЕ РЕАГУЈЕ СВЕТСКА ЗАЈЕДНИЦА: За претње ратом, Орићу громогласни аплауз Бошњака (ВИДЕО) https://t.co/28FQ0djmZn
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 13, 2018
“Свако ко каже да није био геноцид у Поточарима он је одмах непријатељ Бошњацима број један. Међутим, дефиниција геноцида је уништење једног народа. Да је та намера постојала, вероватно нико из Сребренице не би био депортован у друге градове Федерације. Намера геноцида је постојала овде баш у овим српским селима из разлога што у нападима бошњачке војске нико од људи није остајао жив, па чак ни стока српска. Е то је геноцид, када ви с намером упаднете у српско село и уништите све живо. То се зове геноцид, али о томе нико не прича“, рекао је Грујичић.
“Као да свачија бол није иста“
Изасланик председника РС Миладин Драгичевић, готово увек присуствује манифестацији у Залазју: “Историја бола и туге се у Залазју нажалост понавља. Четрнаестог јуна 1943. године у овом месту је убијено 40 људи из четири породице. Усташки таборник Јусуф Ђозић из Сребренице дошао је овде и преварио народ рекавши да усташе морају ту проћи и да ником неће фалити ни длака са главе. А кад су ушли, све су побили. То се дешава и ’92 године.“
“И сада сам мало узбуђен слушајући оно што је рекао у среду господин Изетбеговић у Поточарима, када каже да су Бошњаке, муслимане, побили зликовци, нељуди, злочинци. А не говори о жртвама које су се десиле српском народу. Као да свачија бол није иста. Као да сузе бошњачке и српске мајке нису исте. Изгледа, и ту је најважнији национални предзнак“, рекао је Драгичевић.
Без инцидената, али одвојено
До пре неколико година, 12. јула су у Сребреницу из Србије долазили чланови неких милитантних организација и изазивали спорадичне инциденте. Откако им је ускраћено гостопримство, последњи инцидент који се десио током тих манифестација јесте напад – неки тврде и покушај атентата – на Александра Вучића који ни до данас није расветљен.
Ове године су манифестације којима Срби и Бошњаци одвојено обележавају страдање својих народа у Сребреници, дешавале истовремено и готово на истом месту, али није било ни најмањег инцидента и све се одвијало достојанствено.
Од 2007. године 10. јула се сваке година одржава и заједничка комеморативна седница Скупштине Општине Сребреница, посвећена свим жртвама у Сребреници, без обзира на име, веру и нацију.
