Прочитај ми чланак

Годину дана од еколошких протеста: Обележавање окупљањем испред зграде Владе

0

Савез еколошки организација Србије (СЕОС) позвао је грађане да се поново окупе испред Владе Србије у недељу 27. новембра, на годишњицу прве блокаде путева против рударења литијума. СЕОС је у саопштењу навео, позивајући се на изјаве представника власти и компаније Рио Тинто, да им је јасно „да је народ преварен и изигран лажним стављањем тачке на пројекат Јадар“.

Еколошка борба грађана против ископавања литијума започела је пар дана раније, односно 24. новембра 20121. протестом против доношења Закона о референдуму и народној иницијативни и Закона о експропријацији, компаније „Рио Тинто“ и „уништавања“ водоизворишта Макиш испред зграде Председништва који је органозовала иницијатива „Крени-промени“ и више еколошких удружења и грађанске иницијативе међу којима и „Не дамо Јадар“, „Одбранимо реке Старе планине“, Скупштина слободне Србије и друге.

Srbin.info

Дан пре овог протеста док су у Народној скупштини усвајане измене Закона о експропријацији и Закона о референдуму неколико стотина грађана је изразило свој протест.

Активисти окупљени око Савеза еколошких организација Србије, која окупља пет невладиних организација које се боре за заштиту животне средине ( „Не дамо Јадар” (Горње Недељице), „Марш с Колубаре” (Ваљево), „Сувоборска греда” (Прањани), „Еко бригада Јагодина” (Јагодина), „Неко брине за Левач” (Рековац) и „Заштитимо Добрињу и околину” (Добриња), а у сарадњи с тимом еколошке кампање „Марш са Дрине”) указивали су да су измене закона повезане са пројектом међународне рударске компаније Рио Тинто која планира експлоатацију литијума у западној Србији, те да ће овој и другим компанијама бити олакшано узимање приватног земљишта.

Будући да власт није реаговала на узнемиреност грађана, 27. новембар 2021. организатори протеста решили су да блокадом аутопута у Београду на мосту Газела, Мостарске петље, Пупиновог и Панчевачког моста и путева широм Србије на сат времена скрену пажњу власти и шире јавности. Најављена је и блокада Ибарске магистрале код Барајева и Прељине, Крушевац – Појате, Ваљево пут ка Лозници, Пожега – Косјерић (Песак), КГ-ЈА Капија Левча на Ракљу, Шабац – Сокина кафана, Нови Сад – Варадинска дуга, Лазаревац – Очаге, Крагујевац – код Балкана, Горњи Милановац – обилазница, Бачка Паланка и још других локација.

На дан блокаде се огласио и МУП саопштењем у којем се наводи да обавештавају јавности да је свака блокада саобраћаја кршење закона као и одржавање непријављених скупова.

Директору кампање Крени-промени Сави Манојловићу је пред блокаду уручено решење о забрани скупа. А испред Палате правде је стигао и тадашњи министар унутрашњих послова Александар Вулин који је касније отишао и на кордон полиције пред грађанима који су заиставили возила код Сава Центра.

Иако су улице око Газеле биле пуне полиције, грађани су се, предвођени Манојловићем и Александром Јовановићем Ћутом, лидером Еколошког устанка који је тада исказао свој жар и досад невиђен начин супротстављања режиму, пробијали кроз кордоне, док су их надлетали хеликоптери. Успели су у свој намери и зауставили су собраћај на више места у Београду.

Највише варница и озбиљних сукоба током протеста било је у Шапцу, где је блокада моста на Сави пробијена багером који је ишао малом брзином али се није зауставио ни пред грађанима. Међутим, Драган Миловановић Црни се попео на багер и зауставио га, чини се на једини могући начин, нападом на оног који га је возио а који га је шутирао и ударао.

Убрзо након што је снимак објављен, Миловановић је на друштвеним мрежама прозван и „левичарем из Шапца“, с обзиром да је левом руком ударао мушкарца који је ишао багером на људе.

И група хулигана довежена црним аутомобилима, коју су, како су организатори блокаде и опозиција утврдили, органозовали локални напредњаци, моткама и штанглама је напала демонстранте.

Ипак, први дан блокаде успешно је завршен, према процени организатора, а услови за прекид протеста ( да председник Србије Александар Вучић одбије да потпише противуставан Закон о експропријацији и да се измени Закон о референдуму и народној иницијативи), су остали. А у случају да захтеви не буду испуњени најављена је друга блокада за наредну суботу 4. децембар.

Та блокада 4. децембра била је најмасовнија у Београду, где се окупило неколико хиљда људи, а било је масовно и у осталим градовима чији је број достигао и више десетина. Захтевима је додат и тај да се пусте сви ухапшени током прошлог протеста. Грађанима су се на блокадама придружили и представници опозиције и бројне јавне личности.

Протести су протекли без већих инцидента, а Вучић је баш тада посетио село Горње Недељице у Јадру, области где је најављено отварање рудника компаније Рио Тинто да би, како је саопштено из његовог кабинета, разговарао с грађанима како би чуо њихово мишљење о овом пројекту. Он је најавио и да ће предложити измене Закона о експропријацији, које би ишле у Скупштину по хитној процедури.

Четири дана касније Вучић је потврдио у јавном обраћању да је Скупштини Србије вратио на поновно разматрање Закон о експропријацији, због тога што закон не уређује област на прави начин, као и да је предложио измене Закона о референдуму и народној иницијативи.
„Овим су испуњени сви захтеви народа у протестима“, нагласио је Вучић и објаснио да ће правна процедура бити окончана до петка, као и да је све у складу са овлашћењима председника.

Овај потез Вучића поделио је организаторе блокада, па се из њих убрзо повукао Саво Манојловић који је кренуо у сакупљање потписа за народну иницијативу о трајној забрани ископавања литијума и бора, док су Јовановић и СЕОС наставили са протестима инсистирајући на заустављању пројекта Јадар Рио Тинта у Горњим Недељицама и спречавању отварања рудника литијума широм Србије.

Окупљања грађана али у много мањем броју настављена су и током јануара, а у фебруару су почели протести четвртом, које су организовали Крени-промени и СЕОС, испред Председништва а затим су челници и активисти ових организација камповали испред заграде на Андрићевом венцу.

„Круна“ овог новог облика бунта била је блокада испред Палате Србија 15. фебрара на Сретење када је председник државе додељивао ордење.

У међувремену, средином јануара премијерка Ана Брнабић је саопштила да је Влада укинула просторни план за подручје посебне намене у области Јадра, а самим тим и сва остала документација у вези са Рио Тинтом и Рио Сава Еxплоратион, што је део јавности схватио као гашење пожара пред изборе.