Прочитај ми чланак

Година активизма, друштвених побуна и несаломивих појединаца: Они су рекли – не!

0

Инжењер Зоран Ђајић, активисти „Не дамо Јадар“, чувари Старог савског моста… Само су неки у низу све бројнијих појединаца, који су својим искораком и јавним иступањем у минулој години успели грађанима да врате веру у друштво, а чији је опоравак несумњиво отпочео.

Да владајући режим, упркос евидентним напорима и смишљеној стратегији, није успео да у потпуности разори друштво и обесмисли елементарни систем вредности, у години за нама доказали су бројни активисти, појединци и уопште грађани који су почели да пружају отпор и гласно поручују да је побуна, која је на појединачним нивоима донекле започела 2023, добила на замаху 2024, а сви су изгледи да ће се исто наставити и у новој години.

Инжењер од интегритета

Обрушавање надстрешнице на реконструисаној Железничкој станици у Новом Саду и стравична смрт петнаесторо грађана, несумњиво ће остати уписано као догађај који је обележио годину за нама.

Покушај власти да саму себе аболира очигледне одговорности за трагедију, какву Нови Сад не памти у својој мирнодопској историји, уследио је исте вечери, а врхунац беспризорности и бешчашћа досегнут је у обраћањима председника Србије Александра Вучић и министра грађевине Горана Весића.

Обојица су без трунке савести покушала да обману јавност тврдњама да је на Железничкој станици реконструисано све осим надстрешнице која се обрушила, покушавајући да трагедију прикажу као „вишу силу“.

Међутим, већ сутрадан њихове нечасне намере раскринкао је инжењер геологије Зоран Ђајић, раније такође ангажован на реконструцији станичне зграде. Вођен личним осећајем одговорности, Ђајић се сам обратио медијима који нису под контролом режима, како би демантовао највише државне функционере, а потом и открио незамисливе детаље о томе како су извођени радови.

Не само да је директно одговорио председнику и министру да не говоре истину, то јест да надстрешница јесте била реконструисана, већ је изнео и бројне друге детаље о јавашлуку, несавесности, аматеризму, као и беспризорној корупцији и пљачки, који су и директно довели до трагедије.

Управо је захваљујући Ђајићевом јавном иступању и документовању свега што је јавно изрекао, власт онемогућена да, као небројано пута досад, манипулише и заташкава чињенице и сопствену одговорност, а Вучићева и Весићева изречена лаж је из места огољена. Управо је та чињеница, али и све остало што је изрекао управо инжењер Ђајић, био директни повод за грађански бунт и побуну, а потом и студентске блокаде које су се за неколико сати прошириле целом Србијом.

У данима који су уследили, Ђајић је постао један од крунских сведока у поступку који се води пред новосадским тужилаштвом, а истовремено се свакодневно труди да јавности укаже на све нелогичности, али и покушаје манипулације који и даље допиру од врха власти.

Чак је и председников „историјски“ искорак са „испуњењем“ студентских захтева да се објави сва докуменатција о реконструкцији станице изјаловљен управо захваљујући Ђајићу, који је отворено рекао шта све није објављено, али и ко је све још морао да буде ухапшен.

Утисак који дели већинска јавност јесте да је Ђајић својом часном одлуком да јавно иступи предодредио све догађаје који су уследили, те да су његов интегритет, стручност и храброст главни штит од даље манипулације и заташкавања истине о томе шта је довело до трагичне погибије петнаесторо људи, али и сакаћења још двоје младих, који ће, уколико преживе, остати доживотни тешки инвалиди.

„Народе мој“

У првој половини године у фокусу се поново нашла „литијумска криза“, након што је председник државе коначно и сам признао да са „Рио Тинтом“ никада и није било готово, како је то уочи парламентарних избора 2022. тврдила премијерка Ана Брнабић.

Еколошки активисти, првенствено мештани Горњих Недељица у долини Јадра, које власт, зарад личних и интереса рударских компанија, планира да распрода, заједно са њиховом земљом и имањима, својим активизмом и одлучним „Не дамо Јадар!“, месецима стоје у првим редовима одбране ваздуха, воде и земље, а надасве здравог разума и узбуњују остатак Србије причајући о вечним последицама које би наступиле у случају да светски озлоглашена рударска компанија „Рио Тинто“ отвори рудник у Србији.

Пољопривредник Златко Кокановић, његове комшије Маријана и Небојша Петковић, као и Љиљана Браловић, успели су да својим непрекидним активизмом прекину вишегодишњу друштвену апатију и равнодушност према стварности.

Код већинског дела Србије успели су да освесте све потенцијалне и неминовне опасности од рудника литијума, а својом одлучношћу, пркосом, храброшћу и непристајањем подсетили су читаву Србију на то шта су исконске животне вредности.

Иако због свега тога свакодневно трпе незамисливе притиске од власти, која и даље одбија да прихвати да прекопута себе има појединце који су за одбрану своје земље спремни да погину. Посебну подршку активисти добијају од академске заједнице, посебно од Драгане Ђорђевић, професорке Хемијског факултета у Београду, која је, упркос терору власти, медијском линчу и прогону, остала доследна свом звању и интегритету.

„Мост остаје“

Организовано рушилачко уништавање главног града, сатирање његових симбола, традиције и идентитета, минуле године добило је нови замах. Вест да градска власт планира да сруши Стари савски мост, „који ружи најелитније насеље“, узбунила је Београђане и приморала да делују.

Симболично или не, у дану када је најављено затварање моста и почетак његовог уклањања, у Новом Саду се срушила надстрешница и убила 15 људи, што је за бројне активисте био јасан знак да се „градитељска власт“ одмах мора зауставити и спречити даље реализовање суманутих корупционашких пројеката.

Грађани су окупљени око иницијативе „Мост остаје“, међу којима је и некадашњи посланик Ђорђе Микетић, као и писац Дејан Атанцковић. Одлучни да спрече рушење моста, активисти недељама бораве у импровизованом кампу и непрекидно, на смену, дежурају и спречавају прилаз тешкој механизацији. Власт им је као одговор слала полицију и батинаше, који су их нападали на блокадама Београда на води.

Повратак отписаног

Да међу нама и даље корачају појединци који су спремни да „улете у гужву“ и стану у одбрану слабијих, потврдио је, након трагедије у Новом Саду, некадашњи потпредседник војвођанске владе Горан Јешић.

У преносу уживо великог новосадског протеста, који је организован неколико дана након пада надстрешнице, Јешић је снимљен у тренутку када је покушао да заштити младића, ког су двојица „капуљаша“ на силу одводила с протеста.

Не знајући да су у питању полицајци, Јешић је насрнуо на њих и успео да ослободи младића, али су након тога обојица ухапшена и послата у притвор. Подршка коју је добио због свог потеза, Јешићу је обезбедила и повратак у политику.

Несаломиви војник

За Новицу Антића, некадашњег председника Војног синдиката Србије, минула 2024. била је година притвора и нове рунде обрачуна и прогона које над њим спроводи режим, уз асистенцију Војно-обавештајне агенције.

Човек који годинама уназад открива непочинства и злоупотребе у Министарству одбране и из прве руке сведочи о разарању Војске, крајем фебруара је ухапшен и притворен због наводних злоупотреба у синдикату.

Иако је од почетка било јасно да су оптужбе климаве, то јест да је поступак изнуђен, судским властима то није сметало да Антића држе у шестомесечном притвору. Кичму му, пак, нису сломили, а након што је изашао на слободу, одмах је поручио да ће наставити тамо где је стао. Уследили су притисци на његову породицу, као и хапшење његовог брата Васа, али упркос свему томе, Антић одбија да устукне и погази речи своје војничке заклетве.