Док председник Србије Александар Вучић, заједно са државним врхом, у више наврата полаже венце у Сребреници, не налази за сходно да икада обиђе места на којима су страдали Срби у Подрињу – од Кравице, Бљечаве, Гниона, Руповог брда, Ратковића, Брежана, Магашића, Лозничке ријеке, Јежештице, Факовића, док издаје свету српску земљу Косово и Метохију, док на свим нивоима државне власти влада готово сабласна тишина о страдањима сопственог народа, режимски медији се утркују у нападу на студенте који, често из незнања, одлазе на Медицинијаду која се ове године одржава на Пагу, недалеко од плаже Зрће – месту на којем је у Другом светском рату постојао један од првих усташких логора смрти. Не сумњам да наши ,,добри сусједи" намерно организују Медицинијаду баш на том месту.

Та деца нису крива. Крива је власт која није обезбедила да се о страдањима српског народа учи у школама. Крива је државна политика која се већ деценијама додворава хрватским и западним интересима, не би ли се Србија „ослободила прошлости“, али не оне која је била злочиначка – већ оне у којој је страдао српски народ. Издајничка власт, која дозвољава да уџбеници историје у српским школама буду штампани у Хрватској, у којима је изостављено више од 90% темељних података о српским страдањима у Јасеновцу, Јадовну, Пагу, и широм НДХ.

Данас, у доба кад се по кулоарима српских архива и музеја,  више не говори о 700.000, него о “50.000” жртава, Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу, а у исто време влада Републике Србије није у стању нити жели да у Скупштини изгласа декларацију о геноциду над Србима у НДХ – како да очекујемо да млади људи знају где иду и ко је на том месту некада страдао? Док министри ове власти летују по Далмацији и Истри, док на јахтама прелазе преко вода у којима су бачена тела њихових предака, дотле се студенти који одлазе на Медициниаду сатанизују, као да су они криви за српску националну амнезију.

А Зрће није “обична плажа”. Недалеко од ње, на рту Слана и у месту Метајна, НДХ је 24. јуна 1941. основала прве логоре смрти ван територије Немачке – логоре за Србе и Јевреје. У тим логорима, по проценама и сведочењима Италијана који су затекли последице покоља, убијено је не мање од 8.020 људи. Само у једној ноћи, између 14. и 15. августа 1941. године, поклано је најмање 791 жртва. Лешеви деце, жена и мушкараца ексхумирани су, документовани, па спаљени. У Метајни је данас основна школа, а на месту гробница нема ни једног видљивог трага. Покушаји обележавања, као онај 2010. и 2013. године, резултирали су рушењем споменика само неколико дана касније.

На том месту, под тим морем, почивају кости наших предака. Тамо је српска Плава гробница. А сада, уместо тишине, покајања и поштовања, ту се пушта техно музика. Студенти, од којих многи никада нису чули за Слану и Метајну, организовано одлазе у “најбољу журку у региону” – а режим, уместо да преузме одговорност што је њихово незнање последица системског прећуткивања, користи то као још један начин да удари по младима који се не уклапају у слику “послушних вучићејеваца”.

Овогодишња Медицинијада, одржана на острву Паг, окупља  студенте из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Северне Македоније, али и из Хрватске и Словеније. Из Београда, Новог Сада, Бањалуке, Крагујевца, Панчева, Ниша, Фоче, Подгорице и Косовске Митровице планирају да дођу млади људи, жељни дружења, не знајући да се на само неколико километара налази једно од најстрашнијих стратишта српске и јеврејске историје. А како би и знали? Јесу ли им професори рекли? Јесу ли уџбеници то поменули? Јесу ли родитељи имали прилику да их науче ако их ни саме школе нису, ако и сами не знају?

Децо, ви нисте криви. Крив је овај систем. Криви су они који вам пуне главу срамом уместо истином. Криви су они који вас нападају, а никада нису запалили свећу за поклане у Сланој.

И зато у потпуности подржавамо речи и апел господина Душана Ј. Басташића, оснивача и председника удружења грађана Јадовно 1941 из Бање Луке, који је написао отворено писмо студентима. Његове речи нису осуда, већ молба. Он не тражи од вас да се вратите кући, већ да, када пролазите тим путем, спојите три прста, прекрстите се, и у мислима одате пошту жртвама које су на том месту страдале.

Можда ће баш тај гест, та молитва, бити почетак повратка колективног памћења које нам је системски одузето.

Апел господина Душана Ј. Басташића студентима – у целости:

„На путу од места Паг до Зрћа са десне стране, преко морског канала, видећете камену пустињу сличну месечевој површини. Пролазећи кроз место Колан моћи ћете видети Метајну и рт Слана. Спојите, децо, три прста, уроните их у воду Плаве гробнице, прекрстите се и помолите за душе Светих новомученика српских који ту пострадаше.“ Молба студентима од стране потомака и поштовалаца жртава 

Спојите, децо, три прста, уроните их у воду Плаве гробнице, прекрстите се и помолите за душе Светих новомученика српских који ту пострадаше. 

Душан Ј. Басташић, оснивач и председник УГ Јадовно 1941. Бања Лука

Фото: Архив УГ Јадовно 1941.

Господин Душан Ј. Басташић је оснивач и председник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ са седиштем у Бањалуци, које већ деценију и по истрајно ради на расветљавању и очувању сећања на злочине почињене над српским, јеврејским и ромским становништвом у комплексу усташких логора Госпић–Јадовно–Паг током 1941. године.

И сам потомак жртава, Басташић је својим истраживањима, сабирањем сведочанстава и организовањем комеморација, уз минималну или никакву подршку државних институција, успео да теме о којима се деценијама ћутало врати у јавни дискурс.

Његова залагања резултирала су првом организованом посетом потомака и поштовалаца жртава рту Слана и ували Метајна, где је подигнуто тек неколико дрвених крстова као неми сведоци ужасног покоља. Упркос константном рушењу обележја, претњама и опструкцијама, Басташић је остао постојан у намери да, како сам често каже, „отме од заборава“ све што се може отети.

Својим јавним деловањем, а нарочито апелом упућеним студентима који путују на Зрће, показао је да поштује младе, не осуђује њихово незнање, али их позива да се врате истини и коренима. Он није човек који тражи освету – он тражи памћење. Његов глас није гласан, али зато одзвања.

И зато му овим путем и ми изражавамо захвалност. Јер док држава ћути, он говори. Док власт понижава жртве, он их уздиже. Док медији сатанизују студенте, он их учи.

Хвала вам, господине Басташићу. Ваш труд није узалудан. Истина се не може заувек сакрити, а ваша реч остаје као путоказ онима који траже правду, достојанство и корене.

Ознаке: јадовно, Александар Вучић, Душан Басташић, режимски медији, српски студенти