Pročitaj mi članakU trenutku kada je Beograd na vrhu svetske liste najzagađenijih prestonica, kada sa Čukaričkog rukavca do nas dopire nesnosan smrad, Beograd umanjuje budžetska sredstva za bolji kvalitet vazduha. Na to je danas upozorio Centar za lokalnu samoupravu, uz informaciju da su predlogom budžeta Beograda za 2021. godinu smanjena ulaganja u borbu protiv zagađenosti vazduha za 45 miliona dinara u odnosu na budžet iz 2020. godine. Sagvornici Nove.rs slažu se i nemaju dilemu - ulaganja u životnu sredinu treba povećati, a ne umanjiti.
Градска власт, очигледно, има неке друге приоритете. Ипак, уколико тако настави да се опходи према животној средини, чини се да на крају неће имати ко да се диви монументалном споменику Стефану Немањи, нити ће имати ко да се усели у Београд на води.
Фото: Јутјуб
Питања заштите животне средине у фокусу су иницијативе Не давимо Београд.
“Ја бих волео да видим на који начин се ми боримо са загађењем ваздуха, загађењем воде. Како ћемо спречити да се дешава ово што се догађа у Чукариском рукавцу, смрад који се раширио целим градом. Горе од тог смрада је што више нема никаквог начина да се заустави изливање отпадних вода у Саву или друге реке у пределу Београда. Мислим да је потпуно јасно да наша власт бежи од ових питања, и буџет осликава такво настојање”, каже за Нова.рс Радомир Лазовић из иницијативе.
Наш саговорник указује на парадокс да је тај новац који би требало да се уложу у решење проблема загађења, заправо, много мањи од оног који ми плаћамо лечећи се од болести које добијамо.
“Према процени пуломолога, око милион људи пати од респираторних проблема, а годишње умре око 7.000 људи због загађења ваздзха. Ако им нису битни људски животи, ако им је битан само новац, нека израчунају колико кошта лечење милион људи од респираторних проблема. То су огромне своте, боље да се бавимо превенцијом него последицама”, поручује Лазовић.
Подсетио је и на сет мера које је предложио Не давимо Београд.
“Он подразумева да се спречи индустријско загађење, да се контролишу индустријски загађивачи. Да се заустави непримерено трошење горива која нису по стандардима. Да се омогући радикално пошумљавање Београда, да се унапреди јавни превоз, да се људи са индивидуалних огњишта пребаце на заједњичка. Потребно је и да се контролишу заједничка огњишта како не бисмо додатно загађивали”, неки су од преглога и мера.
Лазовић истиче и да би требало зауставити штетне пројекте који се сада доносе, као што је изградња палионице у Винчи, која ће нас, према његовим речима, коштати 40 милиона евра годишње.
“Ако има пара за тако нешто што додатно загађује ваздух, мора да има и пара за то живимо у здравој средини”, сматра наш саговорник.
Има и једно најконкретније могуће решење проблема београдског загађења.
“Најбоља ствар коју можемо да урадимо за заштиту животне средине је да сменимо ову градску власт и да на места доношења одлука дође неко ко се заиста бави интересом грађана. Иницијатива Не давимо Београд ће да уради све да би смо у томе успели на наредним изборима”, каже Лазовић.
Нема логике
О улагањима у животну средину и оваквом потезу градске власти разговарали смо и са Огњаном Пантићем из Београдске отворене школе, који је и координатор пројекта Енергија, клима и животна средина. Закључак је више него јасан – нема логике. Смањивање средстава никако није добро, потребно је повећање.
“Очигледно је да, када се доносе одлуке о финансијским средствима, глас оних који заступају животну средину се не чује довољно гласно, или то није у приоритетима власти. Чињеница да је мање издвојено је контрадикторна оним тврдњама власти из јануара, да је Београд једина локлана самоуправа која ће донети конкретне мере за смањење аерозагађења”, каже Пантић.
Наш саговорник примећује да ни то што је претходно улагано и планирано, очигледно није дало резултате.
“Чим је град и даље у категорији прекомерно загађених, свакако није добар знак. Ем се не издваја довољно средстава, ем средства која се прикупе од накнада за животну средину немају наменски карактер, тако да се троши на неке друге ствари. Свеукупно, није добра слика”, оцењује Пантић.
Подсећа и на то да је Фискални савет на националном нивоу проценио да би за бољи квалитет ваздуха требало уложити око 2,5 милијарди евра.
“То подразумева мере у свим секторима, а највећи трошкови би били на Електропривреди Србије, због постројења за одсумпоравање”, каже Пантић.
Он поручује да улагања која делују као превелика, заправо су инвстициа у здравље и животе људи и то је преко потребно.
“Неулагање новца нас исто кошта, зато што се ти трошкови виде кроз трошкове за лечење људи чије здравље је угрожено због тога што удишу загађен ваздзх”, сматра Пантић.
Ко поражавајући податак, наш саговорник, износи и то да на државном нивоу Србија у заштиту животне средине улаже 0,25 до 0,5 БДП-а, а развијеније земље и до два посто бруто друштвеног производа.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 15, 2020
