Прочитај ми чланак

Генетичар: Не тестира се довољно, а поверења нема, јер знамо да су нас лагали

0

Генетичар Оливер Стојковић каже да у овом тренутку не радимо довољан број дијагностичких тестова, и да на тако нешто указује то што је проценат позитивних тестова виши од 30 одсто. "Чини ми се да је проблем у дефиницији случаја, чини ми се да треба повећати обухват на извору", наводи гост Н1. Као проблем истиче и неповерење у оно што говоре надлежни. Ми ни у очигледне ствари као што су носите маске, вакцинишите се кад буде прилике - немамо поверења, јер кад вас сто пута слажу, онда не можете ни ону очигледну ситуацију да прихватите, наводи.

Треба да се радујемо овим вестима о вакцини, овако велика брзина добијања чак пет, шест различитих вакцина које су у последњим фазама тестирања, говори о томе колико су савремена наука и савремена фармакологија успешне у креирању потпуно нових терапеутика за кратко време, навод гост Дана уживо. Подсећа да је раније за добијање таквих вакцина било потребно више година.

Скоро годину дана чекамо некакву терапију за ковид инфекцију, али то је ипак веома охрабрујуће и сигуран сам да ће почетком следеће године почети масовна, а средином следеће године и свеобухватна вакцинација, каже Стојковић.

Наш страх се највише односи на безбедност тих вакцина, али технологије које су употребљене – три, четири различите технологије – нису толико нове како бисмо их могли означити небезбедним, истиче саговорник Н1. Додаје да је познавање технологије од стране фармацеутске индустрије „довољно да би се избегле оне замке које се могу односити на безбедност“.

Стојковић, говорећи о делотворности, каже да су први резултати показали да је вакцина веома делотворна код оних људи који су вакцинисани.

На питање да ли је могуће проценити колико ће онај ко је добио вакцину бити заштићен, каже да сада не може да се процени прецизно и да се то може измерити онда кад прође неко време и кад схватимо да је вакцина одржавала имуногеност током следећих шест месеци, годину или две. „Није могуће (сада) антиципирати, могуће је претпоставити на основу претходних искустава, али то је само у домену претпоставке“, рекао је.

Стојковић каже да је разумео да СЗО покушава да обезбеди равномерну доступност вакцина свим државама, „без обзира на њихове бруто националне дохотке, али наравно да то неће бити могуће“. Каже да ће најзаштићенији бити становници земаља које имају највеће бруто националне дохотке, и у том смислу већу платежну моћ. „Али се исто тако надам да ће етичност светска, али и фармацеутска индустрија – да ће разумети да ће остављање џепова инфекције у оним слабо развијеним земљама бити константна претња за читав свет и да се та вакцинација мора обавити у свим земљама, без обзира на бруто национални доходак“, наводи генетичар.

На питање где је Србија ту, каже да свака власт, без обзира на мотиве, труди се да обезбеди што раније и што повољније вакцине. Ја се надам да је истинита она тврдња да се вакцине неће узимати из једног извора, ми ни вакцине за грип не узимамо из једног, већ из најмање два извора, рекао је.

Треба узети са огромном дозом резерве политичке изјаве, које су по својој природи пропагандне, али ја се надам да ће, без обзира на такве најаве, које јесу политичке – да ће у свим земљама са ниским бруто дохотком, па и нашој, у неком тренутку, у првој половини следеће године те вакцине бити обезбеђене најпре за најосетљивије слојеве становништва (здравствени радници, полицајци, граничари), а потом и да ће остале категорије осетљивог дела становништва бити заштићене, рекао је гост Н1.

О ретестирању, тестирању и нетестирању

Верица Јовановић, директорка Института за јавно здравље „Батут“, изјавила је да ретестирање за особе које су завршиле лечење није потребно.

Став да није потребно ретестирање пре него што особа изађе из изолације је став који је СЗО препоручила још у мају, каже Стојковић. Већ десет дана након почетка симптома и/или три дана након последњег симптома ковид инфекције, та особа се сматра безбедном и незаразном, наводи. Наравно, ако имате 15 дана симптоме, не значи да можете да изађете из изолације у заједницу 14. дана од почетка симптома, већ мора да прође три дана након последњег са симптомима, да би се укинула изолација, појашњава гост Н1.

Упитан да ли имамо довољно тестова, Стојковић каже да нема непосредну инфромацију о томе. Чини ми се да не постоји недостатак тестова или других капацитета у лабораторијама, рекао је. Додао је да му се чини да капацитети лабораторија могу да задовоље и већи „притисак“.

„Чини ми се да је проблем у дефиницији случаја, чини ми се да треба повећати обухват на извору“, истакао је. Апсолутно треба тестирати контакте, истиче.

Гост Н1 објашњава да постоје три врсте тестирања – дијагностичко, када се тестирају људи са симптомима и њихови контакти, који још нису развили симптоме, друго су скрининг тестови – људи који нису били у контакту и немају симптоме, и треће су тестови за надзор, када се један део опште популације треба тестирати да се види на коју страну епидемија иде.

„У овом тренутку ми не радимо довољан број дијагностичких тестова, то нам говоре бројке које показују да је проценат позитивних резултата тестова преко 30 одсто“, рекао је и додао да не зна зашто, као и да не зна да ли су ти бројеви истинити. Да бисте могли да кажете да држите епидемију под контролом, проценат позитивних тестова мора да буде мањи од пет одсто и да такав буде током 14 дана, то је правило СЗО, истакао је.

Додаје, у прилог томе да се недовољно тестира, да и „Ватрено око“ ради у две, а не у три смене, да нису укључене ни све лабораторије Медицинског факултета, ни она из које се он јавља, а која има капацитета за то тестирање, па да ни приватне лабораторије нису укључене.

Неповерење грађана и сумња у истинитост података…

Подсећајући да је јуче у грчкој тужилаштво започело са истрагом да ли је њихов Кризни штаб филовао базе података лажним информација, наводи да то није спецификум наше земље, „само што је то у нашој земљи брутално, што су из БИРН-а летос показали“.

Јер ми се чини да је најбоља борба против пандемије борба истином, а не полуистинама или лажима, каже професор

Стојковић каже да, као што је био случај раније са новинарком нова.рс Аном Лалић, они ретки лекари (попут Радета Панића) који се усуђују да нешто проговоре, провлаче се кроз неку врсту „топлог зеца“, с намером да се ућуткају.

Имате и појединачне случајеве – да су људи отпуштени или трпе одређене консеквенце јер су проговорили о нечему, то није спецификум само наше земље, али нас највише боли, рекао је.

Казао је да, као професор, пружа подршку свим својим бившим студентима и лекарима који би да изађу у јавност и кажу каква је ситуација у овом тренутку. „Јер ми се чини да је најбоља борба против пандемије борба истином, а не полуистинама или лажима“, додао је.

Сваки став који било ко изговори а који се не подудара у потпуности са оним што је на Пинку или РТС презентована ‘истина’ доживљава се као напад на државу, на телесни интегритет највиших носилаца државних функција, атентат, зашто је тако – не знам, наводи професор.

Последице неслушања савета, који би могли да буду корисни, би могле да буду погубне, истиче гост Дана уживо. „Уколико немате поверења у оно што вам се саопштава од стране државних органа, а треба да презентује неке здравствене податке, ви сутра, кад те вакцине дођу или кад дође неки други начин за заштиту становништва, ви више нећете имати поверења“, нагласио је.

Ми сада немамо поверења у то да би затварање наше државе, односно грађана у сопствене станове – или полицијски час или потпуни локдаун као у Француској или Белгији – да би то допринело да се овај талас ублажи, умањи и развуче, јер се осећамо, односно знамо да су нас лагали, истиче генетичар.

Ми ни у очигледне ствари као што су носите маске, вакцинишите се кад буде прилике – ми немамо поверења, јер кад вас сто пута слажу, онда не можете ни ону очигледну ситуацију да прихватите као савет, то је проблем, закључио је.