Pročitaj mi članakIako je protivzakonito i opasno po život i ljudi i životinja, pojedini Srbi bacaju otrove na javnim površinama, pre svega u parkovima nakon čega strada veliki broj pasa i mačaka lutalica, ali i vlasničkih. I meštani Valjeva i okoline imaju velikih problema sa "trovačima". Zorica Popović iz udruženja "Čarna" upozorava da bi bačeni otrov preko ruku i deca mogla da unesu u organizam.
Душанка и њен пас Мића током августа боравили су у викендици на Дивчибарама. После једне од уобичајених јутарњих шетњи, Мића се није вратио.
„Тог јутра сам га, као и сваког јутра пустила да изађе напоље. Обично би се после краћег времена вратио. Тог јутра се међутим, није вратио. Ја сам га тражила, звала, дозивала… Тек после неколико дана сам од радника на оближњем градилишту сазнала да су га тог јутра када је нестао пронашли отрованог. Према томе, отров је брзо деловао. Према ономе како су ми објаснили како је све то изгледало, све указује на креозан“, рекла је за Н1 Душанка Радовић.
Али, тога дана није отрован само Мића. Отровано је још десетак паса луталица који су се окупљали на оближњој ливади.
„Питала сам надлежне и они су рекли да то иде код тужиоца, а он одлучује шта ће бити даље. Знајући претходне случајеве, који датирају месецима и годинама уназад, ниједан није разрешен, тј. кривац није пронађен, нити је процесуиран, рекла је Душанка Радовић.
Угрожени су сви, а нарочито деца
У ваљевском удружењу за заштиту животиња „Чарна“ кажу да је ово, нажалост, још један пример како поједини грађани мисле да треба решавати проблем паса луталица. Разлог превеликог броја паса луталица на улицама Ваљева и околине, објашњавају, треба тражити у неспровођењу закона и неодговорном власништву.
„Тровања је увек било, а сада је ово постало масовна појава. За ове четири године, ми смо имали неке спорадичне, појединачне случајеве на основу дојава, које добијамо путем друштвених мрежа. Тада се то дешавало једном у два три месеца, један или два пса. Али сада, у последње време, то је постала масовна појава. Обзиром на велики број избачених паса, поједини грађани који немају ни свест ни душу, почињу да користе отров. Према нашим сазнањима, у питању су креозан и фурадан“. Тај отров је забрањен законом“, каже Зорица Поповић из удружења „Чарна“.
Душанка се још нада да ће сазнати како је страдао њен пас. Други случајеви тровања углавном су без епилога.
„Чим добијемо неку дојаву одмах преко друштвених мрежа кажемо опрез, бачен је отров ту и ту, поведите рачуна о вашим кућним љубимцима, другим псима, а нарочито о деци. Јер, када падне киша, тај отров се спира Деца се играју , лопта је ту и преко руку могу да унесу отров. Нажалост, противотров не постоји. Дакле, угрожени су сви, а нарочито деца“. каже Радовић.
Саговорнице посебно забрињава то како се „не зна ко у Ваљеву трује псе“ када је град покривен камерама, за чију куповину су пре неколико година издвојени милиони динара.
