Газда вас је заврнуо за годишњи одмор? Ово би могло бити решење за многе раднике

08:20 02.06.2023.

У Србији, бар према важећем закону, послодавац запосленом мора да омогући да искористи без прекида две недеље првог дела одмора. И у папирима се то тако увек бележи, али у пракси радници одмор ни у том обиму често не искористе. Имајући то у виду, појавила се иницијатива да се таква обавеза законски укине. Оно што се поставља као питање јесте како ће то решити проблем радника који на одмор нису отишли и по три године.

Закон о раду омогућава радницима да годишњи одмор искористе једнократно или у више делова, с тим што би први део морао да траје континуирано током 10 радних дана и да буде „потрошен“ у истој календарској години за коју је стечено право на одмор док се остатак може пренети и искористити до 30. јуна наредне године. И све то лепо пише на папиру. У стварном животу, ствари често стоје другачије, каже за Нову председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић.

„Оно што јесте проблем у нашој земљи, јесте да се постојећи закони не поштују. Нормално је да подржавамо инцијативу да се укине обавеза коришћења минимум две недеље одмора без прекида“, каже саговорница нашег портала.

Раде и три године без дана одмора

Додаје и да је стање на терену потпуно супротно закону.

„Коришћење годишњег одмора, поготово оног од прошле године, али и редовног, одређује послодавац у складу са потребама радног процеса. Нарочито у прерађивачкој индустрији коришћење годишњег одмора условљава послодавац, односно уколико је производни процес повећан, раднику се забрањује коришћење годишњег одмора“, каже Савић.

Истиче и да је пуно примера где радници по две или три године не користе ни дан годишњег одмора.

„Изгледа невероватно, али имамо те случајеве где су нам се радници обраћали са закашњењем, тек после две године. Дешавало се и да послодавци кажу раднику да не може на одмор у јулу, него тек у октобру, јер њима то одговара“, истиче Савић.

Саговорница наводи да се временом стање погоршава, уместо да временом буде боље.

„Мањак радне снаге доводи до тога да је све горе и горе. Имамо примере где послодавац каже раднику да може само десет дана да иде на одмор“, наводи председница Асоцијације.

Коме да се обрате радници којима послодавац злоупотребљава право на одмор?

Саговорница каже да се радници у највећем броју случајева обраћају синдикатима, који потом врше директан притисак на послодавце, што у највећем броју случајева уроди плодом.

„Ми углавном посетимо компанију или предузеће у којима се то дешава. Најчешће лично одемо, што је напорно и није системско решење, али то питање решимо. Извршимо притисак на послодавца, тако што кажемо да ћемо се обратити медијима и инспекцији. Углавном нађемо решење, али се радници боје и не јављају се“, закључује саговорница.

Укидање обавезе да се први део одмора користи бар две недеље без прекида долази у оквиру Наледове „Сиве књиге 15“.

Међу 15 препорука које су издвојене као приоритетне нашли су се предлози да се документација из радно-правних односа може дигитализовати тако да осим решења за годишњи одмор и платног листа, запослени убудуће у електронској форми могу да добију и решење о породиљском одсуству, плаћеном или неплаћеном одсуству, правилник о систематизацији и друге документе.

Такође, међу приоритетним препорукама је и дугогодишња иницијатива да се након успешне примене електронске процедуре за пријаву сезонских радника у пољопривреди, она прошири на друге секторе у којима је присутан висок ниво рада на црно на привременим, повременим и сезонским пословима, као што су грађевинарство, туризам и угоститељство, послови помоћи у кући.

У сектору аграра ова процедура је омогућила да за четири и по године око 75.000 сезонаца стекне право на пензијско осигурање и здравствену заштиту у случају повреде на раду за дане током којих су радили.

Колико дана одмора имају запослени?

По Закону о раду, у свакој календарској години запослени има право на годишњи одмор у трајању утврђеном општим актом и уговором о раду, а најмање 20 радних дана. Дужина годишњег одмора утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава по основу доприноса на раду, услова рада, радног искуства, стручне спреме запосленог и других критеријума утврђених општим актом или уговором о раду.