Прочитај ми чланакНа трећем окупљању фриленсера по градовима Србије, које је после Новог Сада и Ниша одржано у Крагујевцу, радници на интернету поручили су да лавина која се покренула сада не може да се заустави и најавили нови велики протест.
Наводе да подршку добијају од синдикалних организација из целе земље и најављују велики протест у којем ће им се, како кажу придружити и друге бранше – лекари, поштари, железничари, привредници, еколошки покрети. Иако су одбили понуду Владе Србије, сматрају да преговори нису приведени крају и очекују нови позив, а до тада, како кажу, консолидују своје редове и припремају нове акције.
Printscreen
Ретроактивно наплаћивање нагомиланог пореза за протеклих пет година и даље је неприхватљиво за заједницу фриленсера у Србији, чији чланови су са окупљања у Крагујевцу поручили да не пристају на незаконито завлачењје руке државе у њихове џепове и терање у дужничко ропство наредних десет година. Истичу да не беже од плаћања својих обавеза према држави, али остају при ставу да обрачунавање пореза почне од 14. октобра 2020. године, када је Пореска управа позвала на пријављивање пореза и доприноса за приходе из иностранства.
Напомињу да је за наставак преговора кључно мишљење и препорука коју очекују од заштитника грађана, који утврђује колико је Пореска управа едуковала и обавештавала раднике на интернету о њиховим пореским обавезама у периоду за који влада тражи да уплате порез, као и колико је пореских контрола урадила за то време.
“Када добијемо одговор заштитника, тек тада можемо да очекујемо и нове преговоре. Предлог који смо добили од министра финансија је неприхватљив. Влада је једноставно од једне немогуће математичке једначине, дошла до тога да она буде могућа, на тај начин што је рок отплате развукла на десет година. Постоје људи који данас зарадјују мање него пре пет година и они по тој рачуници неће моћи да поднесу ретроактивну отплату пореза и текуће трошкове”, каже Катарина Павловић правни саветник Удружења радника на интернету.
Она је истакла да кампања “Пут солидарности” даје резултате и да се Удружењу јавља све већи број фриленсера из Србије који подржава њихове предлоге за решавање проблема у вези са опорезивањем прихода из иностранства.
Најављује да ће током следеће недеље бити организована још три окупљања у Београду, Зрењанину и Алексинцу, те да ће по завршетку тих састанака у јавност изаћи са конкретним акцијама, као и предлозима који ће бити прихватљиви и за државу и за фриленсере.
Чиме се “баве” фриленсери
У Крагујевцу и околини постоји неколико стотина људи који немају формално запослење, а примања остварују као фриленсери радећи за стране компаније, процењује за наш портал Душан Милосављевић, локални координатор УРИ.
Углавном су то, каже он, незапослени професори страних језика, али и графички дизајнери, програмери и људи који се баве аудио и видео монтажом.
“Фриленсери су најчешће академски образовани људи, који су по сто пута одбијени на конкурсима за разне послове. Нисмо ми фриленсери због тога што то волимо или нам је тако лашке да радимо, једноставно нисмо могли да се запослимо путем отворених конкурса и огласа, па смо егзистенцију пронашли радећи на интернету за стране компаније”, каже Милосављевић, додајући да ретроактивно опорезивање схвата као хајку на људе који нису могли да се запосле у својој земљи.
Он на личном примеру објашњава да у држави постоји дисбаланс између потреба тржишта рада и образовних профила који излазе са факултета, што је, како каже, посебно изражено у друштвеним наукама, па је и то један од разлога да људи “раде за странце”.
Завршио факултет као најбољи у генерацији, а нема посао
Душан Милосављевић (30) завршио је шпански језик и хиспанску књижевност на крагујевачком Филолошко уметничком факултету (ФИЛУМ), као најбољи студент у својој генерацији са просеком 9,6. Имао је срећу да добије посао као сарадник у настави на матичном факултету, али су његови снови о академској каријери прекинути после годину дана када му није продужен уговор. Појашњава да је био принуђен да потражи посао преко интернета, па сада странцима предаје шпански и енглески језик.
“Мени је то једини извор прихода. Није то неко богатство, а уколико ми стигне решење за ретроактивно плаћање пореза, онда ће на то одлазити велики део моје месечне зараде. То је једноставно неприхватљиво”, категоричан је он.
На крају, Милосављевић помало иронично каже, да у целој ситуацији има “срећу” да ради посао у струци, али да му за тај посао “не иде ни стаж ни здравствено осигурање”, а то је, додаје он, судбина свих фриленсера у нашој земљи.
Желимо да учествујемо у изради новог закона
У УРИ процењују да у Србији има око 100.000 фриленсера који своју зараду остварују радећи преко интернета за стране послодавце, па сматрају да као бројна заједница треба да учествују и у изради будућег Закона о флексибилним облицима рада. Најављују да већ имају припремљене предлоге који се односе на износ неопорезивог дела зараде, као и да ће се залагати за прогресивно опорезивање, односно да људи који имају велике приходе, кроз пропорционално повећање пореза и доприноса, треба да дају и већи допринос друштву.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 19, 2021
