Прочитај ми чланак
Бојан Димитријевић и Коста Николић, сведоци у процесу рехабилитације Драгољуба Михаиловића, доказују да су 1943. Немци инсистирали на уништавању четника. Тиме сведоци оспоравају пресуду о сарадњи са окупаторима.
Генерал Драгољуб Дража Михаиловић, стрељан због наводне сарадње са окупаторима, не само да није био њихов сарадник већ је одмах на почетку рата добио епитет „вођа банди“, а у историји покрета отпора у Европи он је био први вођа чија је глава уцењена.
Историчари Бојан Димитријевић и Коста Николић, сведоци у поступку рехабилитације Михаиловића и чланови Државне комисије за истраживање околности под којима је стрељан Дража, поткрепљују овај став чињеницом да су Немци још 1941. године у једном од извештаја поменули потребу да се ухапси „генералштабни пуковник Д. Михаиловић“.
„Михаиловић је командовао једином активном јединицом Југословенске војске која је остала после капитулације и зато је представљао мост континуитета са предратном војском и државним системом. Дошао је на Равну гору 11. маја 1941. и ту је успоставио седиште покрета отпора, али се првих дана искључиво бавио стабилизовањем организације и прикупљањем људства, од којег је већину слао на терен по Србији.“, објашњава Димитријевић.
Немци су, каже Димитријевић, организовали неколико операција против Чиче и његових снага. Прву су операцију извели између 6. и 8. децембра 1941. године, и назвали је „Операција Михаиловић“.
„Тада је уништено његово седиште, а он је избегао заробљавање – каже Димитријевић. – Друга операција изведена је у јулу 1943. године у Шумадији, али ни тада нису успели да га ухвате. После обе операције уценили су његову главу.
Дана 9. децембра 1941. Немачка је сваком грађанину понудила 200.000 динара за живог или мртвог Дражу. Толики износ за нечији живот никада раније није забележен. Ова одлука забележена је наредног дана у Ратном дневнику Врховне команде Вермахта.
„Завршена је акција чишћења и осигурања западног дела долине Мораве од Михаиловићеве групе – записано је у дневнику. – Михаиловић је побегао са малим бројем својих присталица. Заробљен је начелник штаба мајор Мишић, са штабом. Тиме је разбијена највећа група устаника на простору Србије. Михаиловићева глава, објавом Србима, уцењена је на 200.000 динара“, наведено је у дневнику.
Средином 1942. године, Михаиловић је, како показују немачке депеше, постао центар свих проблема Немаца. Командант немачке полиције и СС трупа наредио је првом генералу полиције рајхсфиреру Хајнриху Химлеру:
– Основ сваког успеха у Србији и целој југоисточној Европи лежи у уништавању Михаиловића. Употребите све снаге да пронађете Михаиловића и његов штаб како би он могао бити уништен… Шеф СС и полиције у Србији, Мајснер, већ је добио наређење од мене. Молим, јавите ми каква обавештења имамо о Михаиловићевом месту боравка.
Крајем марта 1943. године, Михаиловић и Јосип Броз, ма колико били на супротним странама, за Фирера постају – исти. Наиме, после разбијања „Титове државе“, како се наводило у пресретнутим немачким телеграмима, инсистирало се и на уништавању четника „да би у случају непријатељског искрцавања (савезника, прим. а.) позадина била слободна“.
Два месеца касније, Тито и Михаиловић постају кључни проблеми Немаца, а Броз чак пада у други план. Генерал Литерс, који је био командант операције, наредио је Четвртом пуку дивизије „Бранденбург“. Уцена за генерала Михаиловића и за Тита повећана је на 100.000 рајхсмарака у чистом злату.
Паралелно са процесом за враћање части и угледа команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу, који се води у Вишем суду у Београду, у Првом основном суду у престоници тече поступак за утврђивање његове смрти. Како се очекује, овај суд би ускоро требало да му постави стараоца, који ће у том процесу заступати његове интересе.
(Новости)
