Прочитај ми чланакВилијам Вокер, који сада "промовише" свој предлог о уједињењу Албанаца, пре 18 година предлагао је, тачније "диктирао" финској форензичарки Хелени Ранти како треба да сачини извештај о обдукцији страдалих Албанаца у селу Рачак на Косову.
Извештај о том догађају, који је у Вокеровој интерпретацији као српски злочин над албанским цивилима послужио као „оправдање“ за НАТО бомбардовања Србије, довела је у питање управо финска форензичарка, која је, међутим, касније сведочила да је радила под великим Вокеровим притиском. Вокер је, пренела је касније Ранта, инсистирао, на пример, да у извештају користи реч „масакр“, а умео је, навела је она, и да преломи оловку и да је гађа незадовољан њеним професионалним приступом.
Ранта је у својој биографији описала да јој је Вокер замерао да узвештају није користила довољно „убедљив језик“, којим би описала тај наводни злочин Срба.
Она је праве наводе са обдукције доставила Хашком трибуналу, у којима је изразила сумњу у број испаљених метака као и колико је њих заиста било смртоносно. Осим тога, Ранта је пред камерама показала оригиналан извештај из Рачка, према коме је закључено да тела припадају борцима ОВК, а не албанским цивилима.
Ранта је, наиме, у својој биографији навела да је Вокер од ње тражио да у извештају „убедљивије“ говори о наводним српским злочинима у Рачку и да су тројица цивилних службеника финског министарства тражила „дубље закључке“ у извештају.
У селу Рачак, у јануару 1999. године, убијено је 40 људи. Као жртве Вокерова мисија означила је албанске цивиле, а као починиоце злочина српске снаге. Ранта је раније већ наговестила да ће рећи истину о догађајима у Рачку, што се догодило у документарном филму „Крај – осуђени на прогонство“.
Руским ауторима Јевгенију Баранову и Александру Замислову испричала је да је „Вокер био ужаснут резултатима истраге“.
„Била сам збуњена и нисам била спремна да му одговорим. Та тела су припадала терористима, српским војницима и становницима села. Овај извештај који вам сада показујем никада није објављен, а његов садржај мало ко зна. Сада сам спремна да јавно говорим о резултатима истраге“, казала је Ранта у том филму, показујући оригинални извештај пред камером.
Она је, у интервјуу за немачки лист Берлинер цајтунг 2004, између осталог, рекла: „Сви знамо шта је говорио Вилијам Вокер. Он и данас говори да је то био масакр и да иза њега стоје Срби. А ја то никада нисам рекла. Никада нисам ни указала ко су били извршиоци.“ Вокер јој је, казала је, „стављао речи у уста“, што није било дозвољено.
„Нисам се сложила с њим. Био је љут на мене“, навела је Ранта и додала да га је највише љутило то што је одбијала да употреби реч „масакр“ и да каже ко стоји иза онога што се догодило у Рачку. „Био је страшно љут због тога. Гађао ме оловком“, испричала је.
Иначе, за своје „заслуге“ и симпатије које и данас, несумњиво, исказује према Албанцима, Вокер, бивши амерички генерал, добио је недавно бисту у селу Рачак.
Вокера, кога још називају и „креатором случаја Рачак“, Албанци су више пута овенчали разним признањима.
Вилијам Вокер је својевремено, на десетогодишњицу случаја „Рачак“, одликован златном повељом за допринос човечанству од стране тадашњих премијера и председника Косова, Хашима Тачија и Фатмира Сејдијуа.
Српске власти, односно тадашња Влада СРЈ прогласила је Вокера за „персону нон грата“ због монструозних лажи о догађајима у месту Рачак, што је био директан повод за бомбардовање Југославије 1999. Недељу дана после те одлуке, на захтев Европске уније и на интервенцију председника и премијера Руске Федерације, Влада СРЈ којој је председавао Момир Булатовић донела је одлуку о замрзавању те одлуке.
Вокер, који данас има више од 80 година, један је од ретких светских званичника који се противи оснивању суда за злочине ОВК. Данас Вокер иде корак даље и промовише у Приштини предлог за стварање „Велике Албаније“.
