Прочитај ми чланакФронтмен Београдског синдиката Феђа Димовић у сусрет укидању ванредног стања за Нова.рс говори о томе да нам тек сада предстоји борба, јер нас чека мучна предизборна кампања. Он се осврће и на глобалну кризу која неминовно следи после пандемије, а са посебном емоцијом истиче значај литија у Црној Гори и великог признања којим их је као музичку групу одликовао митрополит Амфилохије Радовић.
Ванредно стање је при самом крају, какво је ваше мишљење шта нам тек сад предстоји?
Foto:printscreen/youtube/Београдски синдикат
– Тек сад нас чека озбиљна борба за егзистенцију, будући да је корона вирус катастрофално утицао на глобалну економију. Код нас је познато да људи живе од данас до сутра, да сваки ванредни тошак изазива тотални поремећај у кућном буџету, који се тешко може избећи са 100 евра помоћи. Чека нас једна мучна предизборна кампања, која ће на нашу већ измучену психу утицти горе од ванредног стања.
Да ли је ванредно стање уопште било потребно из ваше тачке гледишта?
– Сматрам да јесте, јер ми немамо другу опцију осим да све затворимо. У супротном би народ олако схватио ситуацију и зараза би се брзо проширила до тоталног колапса државе. Делује ми да се одлука око укидања ванредног стања сада доноси искључиво због избора. Број заражених сваког дана је исти као у периоду када су нам саопштавали да се приближавамо италијанском сценарију и да ће бити пуна гробља. Очигледно се Вучићу жури да целу ситуацију око короне искористи за изборе, да нам се представи као спасилац народа, па да економски колапс сачека на сигурној позицији апсолутне власти.
Како посматрате целокупну ситуацију, код нас и у свету?
– Корона је коначно раскринкала лажну причу о светској солидарности и најавила крај глобализације. Сви смо видели како су се поједине земље отимале око медицинске опреме, до те мере да је Америка пресретала пошиљке заштитних маски које су биле намењене другим државама. Италија се жалила на недостатак помоћи од стране Европске уније, а с друге стране помоћ је стизала из Кине, Русије, с Кубе…Тек сад нас чека и нова глобална економска криза, која је већ почела, али се чека завршетак пандемије да се сумирају њени ефекти. То ће се свакако одразити и на ситуацију у
Србији, поготово што смо ми нашу економију искључиво базирали на страним инвестицијама. Мислим да је главна поука ове пандемије да се много више морамо ослонити на сопствене снаге и развијати нашу производњу, уместо “шрафцигер индустрије”, за коју издвајамо огромне субвенције страним фирмама.
Шта сте радили у периоду изолације?
– Делимично се бавим својом професијом, с обзиром да рад правосуђа није у потпуности обустављен, али је сведен на минимум. Остатак времена проводим са супругом код куће, читајући неке књиге које сам одавно планирао да прочитам, али нисам имао довољно времена. Углавном су то неке историјске књиге и енциклопедије. Сматрам да се одговори на многа питања која нас муче данас могу пронаћи у прошлости. Што се тиче Београдског синдиката, ми смо 21.03. прославили 21 рођендан бенда у изолацији. Чекамо да се укине полицијски час и да прораде кафане, па да рођендан прославимо онако како доликује. Уједно полако правимо план да урадимо нови албум јер смо се сви већ заситили са овим трендом
избацивања синглова.
Непосредно пред пандемију коронавируса, били сте у жижи због песме “Свиће зора” која је постала незванична химна литија у Црној Гори, какав је епилог имала цела та прича или је само прекинута услед ситуације која је задесила цео свет?
– Колико ја нама познато, литије ће се у Црној Гори наставити чим буде укинута забрана јавног окупљања. Народ је тамо до краја одлучан да одбрани своја верска и културна права, а последњи напади на СПЦ у Црној Гори и привођење Митрополита Амфилохија доказује да је тамошњи режим остао на истим репресивним позицијама. Пријатељи из ЦГ ми јављају да полиција стоји испред цркава и спречава народ да уђе у цркву мимо службе, а с друге стране паркови, игралишта и продавнице су пуни људи. Слична ситуација као и код нас, када је Вучић забранио народу одлазак на Васкршњу литургију, а у исто време су у продавницама и месарама, пред апотекама, поштама и банкама биле незапамћене гужве и редови народа, без икаве контроле и мера
социјалне дистанце. Одмах следећи викенд је донета одлука да се релаксирају мере, иако се ништа драстично није променило.
Да ли сте сада у трендингу или је цензура и даље на снази?
– Трендинг је тренутни статус видеа на Јутјубу који траје свега неколико недеља, тако да тренутно нисмо у трендингу. Нисмо били у трендингу ни кад је песма “Свиће зора” имала 500.000 прегледа у првом дану емитовања, а након тога су нам смањивани прегледи, што смо све документовали и приказали јавности. Сличне ствари су се дешавале и пре тога са нашим песмама “Пишам по сиротињи” и “Догодине у Призрену”. Због тога је јасно да је за нас цензура све време на снази.
Сматрате ли да је корона заобишла Црну Гору управо због литија?
– Ово је веома занимљиво питање, поготово што је од многих букаџија у Србији као највећа опасност по здравље управо означена литургија и причешће. У Црној Гори се непосредно пре проглашења пандемије два пута недељно окупљао огроман број људи на литургијама и у литијама, а многи од њих су се причешћивали. Као што видимо, данас у Црној Гори имамо незнатан број заражених, што не само да даје одговор на ваше питање, већ и демантује ове наше букаџије.
Да ли можете да прокоментаришете или бар упоредите стање цркве у ЦГ и Србији, те нападе током епидемије који се не памте ни у јеку неких много заразнијих болести, да ли иза тога стоји нешто друго?
– Нисам неки велики познавалац унутрашњих црквених питања, да бих могао да наступам као неки верски аналитичар, а каквих је данас доста у Србији. Оно што сам успео да схватим је то да СПЦ није хијерархијски стриктно уређена као нрп. католичка црква, већ да у њој постоји високи степен демократије и право да сваки епископ износи сопствено мишљење, док год оно није у супротности са званишним ставом Цркве који је усвојен од свих на Сабору. Напади на СПЦ током ванредног стања су били ужасни до те мере да су неки људи исказивали отворену мржњу према Цркви и верницима. У овој ери заштите људских права, толеранције и политичке коректности, данас се једино толерише да си нетолерантан према православљу. Изненађује изостанак реакције државних органа да осуде такво нецивилизовано понашање. Због тога сматрам да је ово била једна организована акција да се наштети угледу СПЦ, чија је популарност и ауторитет још порастао након литија у Црној Гори. Све то треба посматрати и на ширем плану, као део вишевековног рата који Запад води против Русије око поделе утицаја на Баклану или оно што се у историји назива “Источно питање”. У том светлу је Србија увек била посматрана од стране западних сила као претходница руске експанзије на јужне морске обале, без обзира на то што смо ми већи део своје историје настојали да будемо део Запада. Тако је и данас.
Јесмо ли као друштво дотакли дно?
– Зависи од перспективе гледања, односно од тога шта се налази на врху. Не прихватам наметнути наратив да смо ми нека црна рупа у просвећеној Европи, што се обично манифестује чувеном реченицом “Ово има само у Србији”, која обично није тачна. Такође не прихватам ни тезу да смо ми некакав “слугерански народ” као и да демократија није за нас већ само чврста рука. Ми смо народ који има славну традицију борбе за слободу и великих подвига. Имамо и демократску културу, која због разних окупација није дуго трајала, али је била врло просперитетна. Нпр. мало ко зна да је на парламентарним изборима 1905. учествоало 21% становништва са правом гласа, што је процентуално било више него у то време на изборима у
Великој Британији, која се данас сматра колевком демократије. У Краљевини Србији је постојала и широка слобода штампе, која је често писала најнегативније о краљу и влади. Ако се поредимо са тим светлим тренуцима наше демократије или ако се поредимо са пожртвовањем наших предака у одбрани наше отаџбине, солидарношћу коју смо показивали у време највећег страдања, онда ми дефинитивно данас јесмо много испод њих. Међутим, ово буђење народа које смо видели почетком године у Црној Гри веома личи на наше славне дане и улива наду у боље сутра.
Foto: Printscreen/YouTube/ tvk3
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије вас је одликовао Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца за надахнуте песме, ревност и бригу за мајку цркву и састрадалну љубав, како сте поднели то што нисте могли бити на окупу у једном тако свечаном тренутку?
– Много нам је жао што смо неоправдано онемогућени да присуствујемо том великом чину. Такође смо разочарани што нам је као музичарима забрањено да уђемо на територију братске државе и то, ни мање, ни више, из разлога националне безбедност. Није нам јасно како то да једна песма може да угрози безбедност државе која је чланица НАТО пакта? Као православни Србин се осећам дискриминисано што ми је онемогућено да учествујем у верском скупу за који сам добио званичан позив од стране СПЦ у Црној Гори.
То је свакако част, а какву одговорност собом носи такво признање?
– Носи велику одговорност и тек сад треба да докажемо да смо достојни те велике части. Будући да смо друштвено ангажовани музички бенд, морамо личним примером да покажемо да стојимо иза порука из наших песама. Орден који смо добили је за нас велики ветар у леђа и даје нам снагу да случајно не скренемо са пута по којем газимо ево већ трећу деценију.
Да ли можете да упоредите ваше заслуге са на пример заслугама председника Вучића ког је патријарх Иринеј одликовао орденом Светог Саве, да ли је то уопште одликовање којим треба да се одликује државник какав је Вучић, те ако можете да се осврнете на изјаву Горана Весића да се Александар Вучић за свој народ бори као Свети Сава у своје време?
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 6, 2020
– Лично нисам сигуран да ли смо ми достојни одликовања, а исто тако не знам ни која су то Вучићева достигнућа која заслужују тако високо признање. Он сад кад би отишао с власти би остао упамћен да је за његовог вакта био потписан Бриселски споразум и да је 2020. године забранио народу прославу Васкрса. То свакако нису тековине Светосавља. Тај орден једино могу да посматрам као неку опомену и охрабрење да се не почини национална издаја Косова и Метохије. Смешно ми је то поређење Вучића и Светог Саве, које може бити само одраз полтронства и непознавања историје. Свети Сава је био човек који се одрекао племићке титуле да би служио Богу и народу. За Вучића ми делује да би се он одрекао и Бога и народа
само да би задржао титулу.
Какве су ваше прогнозе, у ком правцу ће се развијати ситуација након ванредног стања?
– Слаб сам са прогнозама. Ако ништа, ова корона нас је научила да ништа не може да се планира, већ да морамо да се прилагођавамо. На жалост ми овде имамо континиутет колонијалне управе која је делегирана локалним гувернерима. Њима је дато да нас муче и краду све док су послушни газдама. Мислим да ствари треба гледати кроз кретања у оквиру поменутог “Источног питања” и на то додати и Кину као још један непознати у једначини. У сваком случају нас чека време пуно неизвесности. Међутим, да цитирам Мому Капора: “Јебеш ти земљу у којој није стално нека фрка! Што су је, уопште, и откривали?”.
Како ће уопште музичари опстати до момента када буде могуће поново концертно окупљање?
– Хвала Богу што ми нисмо музичари! Шалу на страну, ми имамо сада тај луксуз што не живимо од музике, мада и наши послови трпе, с обзиром да сви радимо у приватном сектору. Што се тиче професионалних музичара, ту је ситуација подељена. Они естрадњаци који су увек прилепак сваке власти ће се брзо опоравити. Видели смо да су за неке од њих уведена и посебна правила током пандемије. Најтеже ће бити погођени мизучари који се не баве комерцијалном музиком за широке народне масе, него стварају културни образац наше земље. Њима ће бити веома тешко јер држава није издвојила ни динара за културу.
Шта сте све имали у плану и у чему вас је пандемија прекинула?
– Имао сам у плану нека породична путовања у иностранство која су сада на дугом штапу. Као и сваког Србина, мене душа вуче ка медитерану, где је корона узела највише маха, па је питање када ћемо поново моћи тамо да путујемо. Али све је то сада потпуно неважно јер сам схватио колико су “мале” ствари значајне у животу. Тренутно ме радује што ћу моћи да загрлим мајку и да се видим с пријатељима, да одем до студија да радимо албум Синдиката, да се прошетам са женом у сумрак по Калемегдану, да седимо и гледамо како сунце залази у правцу Новог Београда…Шта више човек може да пожели у животу?
Да ли је сада реално ишта планирати?
– Мислим да није. Ми смо временом постали мајстори импровизације и то је сада наша предност у односу на неке друге богатије нације. Ми смо народ који је 1999. године терао НАТО да гађа гумене тенкове и који зна да преживи санкције и празне рафове. Живеће овај народ!
Сматрате ли да је власт злоупотребљавала ванредно стање?
– Наравно да јесте, а тек планира да то учини у предизборној кампањи. Делују бесмислено њихове приче о томе како смо међу најбољима на свету у борби против вируса, а онда се неко од њих случајно излане да на почетку ванредног стања нисмо имали довољно медицинске опреме. Исто тако су ми небулозне бајке о томе да смо економски шампиони у Европи, да имамо највећи раст БДП-а и слично. Жао ми је људи који још увек верују у те лажи, а таквих људи сигурно има у великом броју, чим се такве приче лансирају у јавности. После станд уп циркуса са шопингом у Милану кренуло је застрашивање народа са пуним гробљима, да би се наш “Вођа” после приказао као месија који је спасао народ од изумирања. Свако ко је нешто
критички рекао против таквог понашања је проглашен “сарадником короне”. То је жалосно колико је смешно.
Како коментаришете “буку” коју прави опозиција?
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 6, 2020
– Већ неко време се тудим да много не коментаришем опозицију да не бих био Вучићев корисни идиот, а имао бих доста замерки. Мени делује да опозиција свесно или несвесно ради на томе да се стишава бука коју производи народ. Прошлог априла су имали више људи испред Скупштине него што је СНС довукао аутобусима из целе Србије, па је та велика енергија по ко зна који пут бачена у ветар.
Да ли је ико у овој земљи заслужио оно што је доживео Драган Ђилас, ако је лопов што га не ухапсе уместо што му траумирају децу?
– Мени је у овој ситуацији највише жао његове деце, с обзиром на то да је тај циркус ораганизован испред згреде где они живе, а не Драган Ђилас. Оптуживати некога да је лопов, да је покрао милионе, за шта наводно постоје докази, је шамар и за саму државу, јер или држава не хапси доказане лопове или највиши државни органи лажу да је неко лопов. Не бринем се пуно за Ђиласа, уме он сам да се брине о себи, а треба да се запита колика је његова одговорност што данас имамо овакву власт. Мени је у целој причи највише жао свих грађана Србије, који су доживели да им усред ноћи
сумњива лица са фантомкама упадају у зграде и пењу се по крововима. То није порука подршке власти, већ акт застрашивања. Порука је јасна – ако се будете бунили можемо да вам усред ноћи упаднемо и у станове. То је увертира у оно што се дешавало и за време хунти у Аргентини и Чилеу 70-их година прошлог века.
Јесте ли оптимиста по питању друштвено-политичке ситуације, гледано и локално, и глобално?
– Као што сам већ више пута навео, морамо да све посматрамо глобално да бисмо евентуално предвидели шта ће се сутра дешавати у Србији. Сваки важан догађај код нас је последица неког договора између великих сила: Берлински конгрес, Бечки конгрес, Јалта итд. Ми смо пуно пропатили због нарушавања равнотеже између великих сила и успостављања униполарног света. Опоравак Русије, уздизање Кине, јачање још неких земаља попут Индије, Ирана, Бразила и др, за нас представљају шансу за нова повезивања, поготово након што нам је јасно стављено до знања да нема ништа од нашег чланства у Европској унији. Да не буде да сам само критичан, мислим да је добра ствар што је ова власт то делимично схватила, мада још
увек траје та мантра да “Европа нема алтернативу”. Морамо да схватимо да смо ми већ део Европе и да нам не треба никакав сертификат који то потврђује. Ако ништа друго, ова корона нам је показала да само живот нема алтернативу. За све остало ћемо се већ некако снаћи.
