Више од две трећине младих у нашој земљи, старости од 16 до 30 година, живи у својој момачкој или девојачкој соби, испија прву јутарњу кафу са родитељима и храни се у маминој кухињи.

У „благодетима“ продужене адолесценције чешће уживају младићи него девојке те старосне доби, а млади на селу чешће живе под родитељским кровом него млади у граду. У брак ступа тек сваки десети мушкарац у двадесетим годинама и свака пета њихова вршњакиња. Свега девет одсто младих постају родитељи пре 30. рођендана. Скоро свака друга млада особа која је завршила школовање незапослена је, па не чуди податак да готово две трећине младих у Србији издржавају родитељи.

Ово су само неки од упозоравајућих података из студије „Млади у Србији 2015. године“, која представља део међународног пројекта под покровитељством Фридрих Еберт фондације и Шел студије о младима, и спроводи се од 1953. године и од 2011. укључује и регион југоисточне Европе. Аутори овог истраживања –  проф. др Смиљка Томановић и доцент др Драган Станојевић, обоје са катедре за социологију Филозофског факултета у Београду, прилагодили су нашим приликама оригиналну методологију истраживања коју је развио професор Клаус Хурелман,  а прикупљање анкетних података спровела је истраживачка агенција Секонс од 10. априла до 15. маја 2015. године. Узорак је чинило 1.186 испитаника, старости од 15 до 30 година у урбаним и руралним насељима Србије. „Политика” ексклузивно објављује резултате овог истраживања, који ће јавности бити представљени наредног месеца.

Коментаришући чињеницу да велики број младих у Србији нема ниједан „атрибут одраслости“ као што су – живот ван родитељског дома, запослење, ступање у брак и финансијска независност, др Драган Станојевић, један од аутора ове студије, за „Политику” каже да наша земља припада тзв. медитеранском кругу земаља у којима се у мањој мери подстиче самосталност деце и у којима млади касно напуштају родитељски дом и остају финансијски зависни од родитеља, са којима имају јаке емоционалне везе.

„Одлагање родитељства је глобални тренд проузрокован продуженим образовањем, нестабилним тржиштем рада и новим стиловима живота.

Ипак, Србија се сврстава у ред европских земаља са релативно раним склапањем брака и рађањем – према статистичким подацима из 2014.

просек година при рађању првог детета био је 27,5 година. Незапосленост и финансијска несамосталност у великој мери утичу на одлагање рађања. Стопа незапослености младих у Србији у категорији коју посматра Евростат (15–24 године) изузетно је висока и износи 47 одсто. То Србију заједно са Шпанијом, Грчком, Хрватском и Италијом сврстава у групу европских земаља у којима је скоро свака друга радно активна млада особа незапослена”, истиче др Драган Станојевић.

Висока незапосленост представља озбиљну препреку за друштвену интеграцију и ступање у брак, али носи ризик и од социјалне искључености. Ово истраживање открило је поражавајући податак да млади у нашој земљи не могу да приуште просечно 1,46 од шест основних животних добара, а то су одржавање дома адекватно топлим, једнонедељни плаћени одмор ван куће, оброк са месом, пилетином или рибом сваки други дан, замена истрошеног намештаја, куповина нове одеће и позивање гостију на пиће или оброк најмање једном месечно. Свега пет одсто младих нема финансијских проблема, односно може да купи шта год пожели. С друге стране, не мали проценат њих сведочи да немају довољно новца ни за храну,

„Своју финансијску и материјалну ситуацију млади најчешће описују као просечну, иако објективне разлике постоје. У разговору са младима, схватате да они имају свест о материјалним и финансијским тешкоћама породице и труду који родитељи чине да обезбеде све што је потребно. Подаци говоре да чак четвртина младих има свега 25 евра месечно на располагању за личне потребе, нешто већи проценат њих има између 26 и 50 евра, четвртина младих има између 50 и 100 евра, а тек сваки пети млади човек месечно троши преко 100 евра на себе”, каже др Станојевић.

И ово истраживање потврђује резултате претходних студија да је младима најчешћи начин долажења до некретнине наслеђивање од родитеља или куповина њиховим новцем, па тек онда самостална инвестиција за коју веома мали број младих има могућности.

Politika.rs

Ознаке: Европска унија, ЕУ, Србија